Danas, 18.12.2009. godine u 19 časova sastali su se skijaški entuzijasti grada Majdanpeka okupljeni oko ideje ponovnog osnivanja skijaškog kluba “Starica”. U kafani kod Delića, u bivšem Domu rudara okupilo se nas devetorica. Ovaj skup je bio prilično neformalan i predstavljao je pripremu za osnivačku skupštinu koja će se održati 21.12.2009. godine u 19 časova u prostoriji skupštinske sale u Mesnoj zajednici u Majdanpeku.

photo by paun es durlić

U prilično opuštenoj atmosferi, u kojoj je čini mi se bilo i onih skeptičnih na celu ideju osnivanja kluba i onog što ljudi okupljeni oko njega mogu uraditi, konstatovano je da će se Skijaški klub zvati “Starica” (za one koji ne znaju Starica je planina koja se nalazi u neposrednoj blizini grada). Od skijanja ove godine na terenima skijališta Rajkovo u Majdanpeku, na žalost nema ništa. Ipak, osnivanjem ovog skijaškog kluba mnoge se stvari mogu pokrenuti u pozitivnom smeru a koje se tiču skijaškog sporta u Majdanpeku. Osnivanjem skijaškog kluba, skijaški entuzijasti stiču pravo da se bore za skijanje u Majdanpeku, dobijaju moćno oružje protiv aktuelne birokratije koja je svojim nedomaćinskim ponašanjem dovela do propasti skijaškog sporta u Majdanpeku.

Ujedinjeni možemo da pokrenemo pozitivne stvari koje se tiču skijaškog sporta u Majdanpeku. Glavni cilj će biti da se staze osposobe za narednu skijašku sezonu, bez obzira na sve. Potrudićemo se da se redovno podnose izveštaji skijaškom klubu i zainteresovanim građanima šta se uradilo po pitanju skijališta iz meseca u mesec. U toku je izrada i sajta skijaškog kluba tako da će u narednom periodu biti postavljen na mrežu i tamo ćete moći da dobijete informacije o skijanju. Ono što raduje u celoj situaciji je pozitivna energija među mladima koji su željni skijanja i među starim skijašima koji pružaju podršku da se skijaški sport ponovo vrati u Majdanpek. Vreme je da neke stvari postavimo na svoje mesto.

Veliki talas nezaposlenosti zapljusnuo je Majdanpek poput Cunamija pred sam kraj ove 2009. godine. Ustaljena novogodišnja atmosfera, koja je uvek asocirala na najbezazleniji period godine kada je Majdanpek tradicionalno i najlepši, rasplinula se poput balona sapunice. Radnici Zlatare Majdanpek očekuju stečaj, teška je situacija i u Fabrici bakarnih cevi, radnici Opštinskog suda Majdanpek i radnici Opštinske uprave u Majdanpeku očekuju takođe otpuštanje, prilično sumorna atmosfera među radnim narodom nekada moćnog Majdanpeka.

photo source: www.labin.com

Za zadnjih godinu dana u Srbiji je bez posla ostalo 250.000 radnika. U mesecu novembru se na birou rada prijavilo čitavih 19.798 osoba. To su mahom ljudi koji su u zrelim godinama i koji nemaju novca da pokrenu neki biznis. Šta uraditi u Srbiji kada ostanete bez posla???

1. NAKNADA – Radnik se treba javiti kod Nacionalne službe za zapošljavanje gde može ostvariti pravo na novčanu nadoknadu, i to u zavisnosti od visine primanja koja je imao dok je radio, od 12.000 dinara do 24.000 dinara u periodu od godinu dana. Ako se zaposleni opredeli za osnivanje samostalnog biznisa (koji će sasvim izgledno propasti pre ili kasnije jer će ga država osušiti svojim nametima), nezaposleni koji se opredelio za ovu opciju može dobiti jednokratno ceo iznos naknade a može konkurisati i za kredit kod Fonda za razvoj Republike Srbije.
2. OBUKA – Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje obuku za razna zanimanja i to putem prekvalifikacije i dokvalifikacije. Ove godine je upisano oko 3.000 ljudi a kursevi traju do šest meseci. Pre svega najviše je ljudi zainteresovano za zanimanja servisera računara, turističke vodiče, kozmetičare. Završena obuka ne znači automatski i sigurno zaposlenje.
3. SUBVENCIJA – Ako lice želi da pokrene privatan biznis može da očekuje subvenciju u jednokratnom iznosu od 130.000 dinara radi adaptacije ili kupovine poslovnog prostora ili nabavke osnovnih sredstava za obavljanje delatnosti.

Ko se zajebe pa pokrene biznis očekujući da će od države dobiti novčanu pomoć kroz kredite može sasvim lako da izvisi za novac, pri tom se debelo zadužujući. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je 29. juna ove godine saopštilo da je program subvencija za pokretanje posla u 2009. godini završen. Dodeljeno je 2.822 kredita a da bi kanditati mogli da dobiju kredit, morali su da otvore svoje radnje ili preduzeća. Za neophodnu dokumetaciju trebalo je izdvojiti oko 50.000 dinara, trebalo je priložiti biznis plan(ko ne zna da ga uradi, a mnogi ne znaju, plaća izradu istog). Dok čekaju na ove kredite preduzetnici svakog meseca trebaju da uplate doprinose i poreze, u proseku od 12.000 do 15.000 hiljada dinara. Kada se saberu svi ovi rashodi ljudi potrođe čitave otpremnine i tako da naredne godine ne mogu da konkurišu za kredite jer više nisu početnici. Prilično pokvarena igra države prema preduzenticima u pokušaju.

Priča se odvija dalje pa tako imamo sledeću situaciju, i ako pokrenete biznis (radnju u zemlji Srbiji) niko vam ne garantuje da ćete se održati na površini i početi da privređujete. Mnoge radnje se zatvore i pre nego što im kupci zapamte ime. Ova pojava je izuzetno ispoljena u Majdanpeku.

Srbi olako dižu ruke od biznisa pre svega zbog velikih nameta države. Država je skupa. U Srbiji su prilično veći porezi i doprinosi nego u regionu. Privrednici plaćaju skuplju struju, gas i vodu. Ako je neko početnik u poslu i tek treba da razvije biznis, banke ga neće kreditirati.

Hteli mi da priznamo ili ne razvijati biznis u zemlji Srbiji je prilično nezahvalan posao. Vrata Evropske unije se polako otvaraju za naše građane što će dovesti do velikog egzodusa radnika na zapad. Za kraj ću vam ispričati jednu anegdotu koju sam čuo od mog druga koji je na “privremenom radu u Austriji”. On je otac troje dece, napustio je pre par godina siguran posao u Rudniku Bakra Majdanpek. Kada je otišao za Austriju imao je jako težak period prilagođavanja, odvojen od porodice pomišljao je da se vrati nazad. Njegov brat mu je dao praktičan savet u tim trenucima kada se lomio: “Slušaj, koliko god da je dobro u Srbiji, ovde će uvek biti malo bolje.” Nakon toga, ubrzo je sredio papire za sebe i porodicu i napustio je Majdanpek i Srbiju.

izvor: Večernje novosti (pisano izdanje)

Juče je bio sasvim običan jesenji dan. Ovaj deo teksta biće ilustrovan sa par svežih fotki koje možete pogledati. Prava jesen, obojena bojama a ja i Marko, gladni sa toplim burekom u rukama, šetkali smo se i pričali neke neobavezne pričice. Par put smo konstatovali ove godine da miriše na zimu, bilo je jako hladno. Shoncraft, koji je za vikend skoknuo do rodnog grada, se takođe u nedelju žalio da je jako hladno.

Juče je objavljen članak u Blicu u kome se kaže da neće biti skijanja na Rajkovu. Direktor sportskog centra “6. avgust” je jednostavno rekao da nedostaje otprilike 1.5 miliona dinara da se sredi skijalište. Hmmm, ok, ali da li je išta moglo da se uradi i mimo novca, sa malo dobre volje radnika u hali. Da li je neko od njih obišao skijalište i potrudio se da pokupi ono đubre ispred kontejnera u kome su smešteni radnici koji brinu o skijalištu i opremi na stazi. Ove godine sam bar 15 puta bio gore na Rajkovu, verujte mi na reč, ni jednom nisam zatekao nadležne da bilo šta rade na skijalištu. Staze su ponovo zarasle, kontejneri za smešaj skijaša su potpuno neupotrebljivi, jednostavno sramota me je da sam skijaš, sramota me je nemara koji je doveo do toga da više ne postoji skijanje u Majdanpeku.

Član 5. stav 1. Zakona o javnim skijalištima kaže: “Uređenje , opremanje, održavanje, korišćenje i upravljanje javnim skijalištem (u daljem tekstu: skijalište), kao i upravljanje prostorima pogodnim za uređenje skijališta, u smislu ovog zakona, smatraju se delatnostima od opšteg interesa.”

Član 22. stav 2. Zakona o javnim skijalištima kaže:” U vreme kada skijalište nije u upotrebi, skijaški centar je dužan da se stara o čuvanju skijališta i redovnom održavanju staza i opreme na skijalištu.”

Stav 3. istog člana kaže:”Održavanje ski – staza obuhvata letnje i zimsko održavanje”.

Da li su nadležni pročitali ova dva napred navedena člana Zakona o javnim skijalištima?

A danas je u Majdanpeku pao sneg, i kao so na ranu samo me je učinio još neraspoloženijim. Jedina pozitivna stvar, osim one šetnje sa Markom i toplim burekom u rukama, je ta da sam konačno sredio gitaru. Sređivanje se odvijalo u dve faze, prva je bila čišćenje i uklanjanje žica. Ja i drug stari smo uradili prvu etapu…

Druga etapa na žalost nije dokumentovana slikama, Mace i ja smo polako namestili žice, naštelovali floyd rose i u neobavezno diskutovali o rock’n’roll-u u Majdanpeku. Sve u svemu ovih dana nikako nije bilo dosadno.

Nisu sve priče u našem gradu sumorne, depresivne i jadne. Kada se ljudi udruže, kada postoji ideja i energija ljudi svakako se mogu uraditi i neke korisne a lepe stvari. U poslednjih nekoliko meseci sprovedeno je nekoliko zanimljivih akcija i naš grad je ulepšan za jedno divno dečje igralište, dobili smo kaveze za skladištenje plastične ambalaže, medicisku opremu od Vlade Japana, jedan lep digitalni sat iznad bolničke apoteke i svakako je ove nedelje fudbalsku planetu zapalio naš majdanpečanin Dejan Rambo Petković.

Dečje igralište se nalazi tik pored ulice Karađorđeve a preko puta osnovne škole “12. septembar” u Majdanpeku. Iskreno, u ovom trenutku ne posedujem informaciju ko je renovirao ovaj dečji vrtić, ali je posao svakako urađen veoma kvalitetno. U svom tom sivilu okolnih zgrada, ovaj vrtić je prava oaza radosti za mališane.

Članovi udruženja građana “Eko030” iz Majdanpeka su uradili projekat “Čisto” kojim su postavili kaveze u koje se odlaže PET ambalaža (flaše, kese i ostale plastične stvari koje građani više ne koriste). Preduzeće je pre dvadesetak dana postavilo tridesetak žičanih kaveza na teritoriji celog grada a takođe isto je dobilo i mašinu za obradu sakupljene ambalaže. Ono što sam ja primetio je da majdanpečani prilično disciplinovano odlažu ambalažu u kaveze što me prijatno iznenadilo. Ovih nekoliko fotografija koje sam napravio na nekoliko različitih lokacija u gradu potvrđuje tu tezu. Nadam se da vandali neće krenuti sa demoliranjem kaveza i da isti neće poslužiti za čuvanje razne sitne stoke.

“From the people of Japan”, Japanska vlada je zdravstvenoj ustanovi u našem gradu dodelila medicinsku opremu u vrednosti od 61.000 € (ambulantno vozilo, EKG aparat, defribilator, ultrazvuk i monitor). Smatram da je ova oprema u velikoj meri došla kao melem na ranu našim medicinarima. Ovom opremom se svakako podiže kvalitet zdravstvene zaštite u Majdanpeku. Osim toga, na zidu apoteke doma zdravlja osvanuo je i digitalni sat.

Šmeki se vraća u velikom stilu. Veoma dobre fudbalske partije u brazilskom Flamengu su ponovo izbacile u prvi plan fudbalera koji je ponikao u Majdanpeku. Čovek koji igra u zemlji petostrukog svetskog šampiona u fudbalu, čovek koji igra sjajno u 37. godini života i čovek koji je javno preko medija rekao da bi voleo da zaigra za reprezentaciju Srbije u fudbalu (makar jednu prijateljsku utakmicu, nadamo se da ce selektor Antić imati to u vidu), svakako zaslužuje sve pohvale. Šmeki je svakako fenomen, jedan, jedini, neponovljivi. Evo oficijalnog sajta Ramba Petkovića na internetu.

photo by www.glassrbije.org

Izvori: rtvmajdanpek.com i eko030.wordpress.com

Koliko se god trudio da neke stvari objasnim ljudima, jednostavno, ne ide? Pisati blog nije lako. Treba uraditi toliko tehničkih stvari, namučiti se u vezi mnogih sitnica i na kraju krenuti sa pisanjem. Može se pisati o bilo čemu, može se pisati u bilo koje dana, može se pisati za sebe ali uvek se provuče ta želja da i drugi pročitaju to što si napisao. Ne treba živeti u ružičastom svetu, uvek je prisutna surova istina da je kritika čitaoca stoji kao “Damoklov mač” nad glavom onoga koji piše.

photo by www.telkman.co.uk

Već nekoliko puta sam se susreo sa kritikama u vezi mojih postova. Jedan drugar me je kritikovao u vezi grešaka koje pravim kada pišem a drugi u vezi kontradiktornosti koje iznosim i koje u stvari predstavljaju čistu glupost. Ok, kažem ja, sigurno ste u pravu, ali blog koji ja pišem je moje poimanje stvarnosti, moj autentični pečat koji dajem svetu oko sebe i stvarima koje me zanimaju. Moj blog = moja subjektivnost. Ono što napišem to je deo mojih razmišljanja, znanja koje posedujem i to sve u trenutku inspiracije pretvaram u blogpost. Ne želim da ulazim u raspravu da li grešim ili ne, jednostavno se trudim da tekstove učinim zanimljivim ljudima za čitanje i da održim koliko toliko kvalitet pisanja.

Profesor Bane iz Bora, jedan od blogera je na prethodno održanom BlogOpenu u Nišu govorio o pravopisu i pismenosti među blogerima. U njegovom predavanju se jasno moglo čuti da blogeri trebaju da imaju kvalitetnu kontrolu tekstova, da se u celu priču uključe cenzori i da tako blog dobije kvalitetno prečišćene tekstove, gramatički ispravne i ispeglane. Ne, ja ne želim da robujem tome. Daleko od toga da želim da ruiniram svoje tekstove i da ne vodim računa o pravopisnim stvarima u njima. Trudim se da posao odradim kvalitetno, koliko mi moje znanje dozvoljava.

Ja sam ovaj blog počeo da pišem isključivo iz potreba da predočim svetu svoje stavove, svaki od mojih tekstova je autentičan i vezan za neko moje interesovanje. Osim mene tu je Marko, koji takođe slobodno može da iznosi njegova interesovanja. Jedini uslov koji stavljam pred Marka i sebe je da sadržaj bude zanimljiv. Plus je ako se u tekstovima nadje i neka priča vezana za Majdanpek, za ljude koji ovde žive, za dešavanja u gradu.

Dragi moji, čitajte tekstove, komentarišite, opustite se uz sadržaj ovog bloga i nemojte uzeti autorima tekstova za zlo ako neki put promaše slovo, pogreše koji padež ili iznesu neki lični stav sa kojim se vi ne slažete. Ipak je ovo blog, mesto na kome je subjektivan stav na prvom mestu. 🙂

Pre izvesnog vremena sam stao na vagu. Skazaljka se zaustavila na 99 kilograma. Hmmm, duboko sam se zamislio i konstatovao sledeće činjenice: Tridesetpeta godina mi je, 99 kilograma imam, imam bolove u kolenima i leđima…mislim da je krajnje vreme da uradim nešto za sebe i svoje zdravlje. Imam tu sreću da kilograme brzo skidam ali i nesreću da ih brzo i vraćam. Kako sam rešio da što pre smršam i pripremim se za nadolazeću skijašku sezonu, došao sam do zaključka da je najbolje da počnem sa pešačenjem.

photo by www.pdpobeda.rs

Ukucao sam u google pojam “pešačenje” čisto da vidim šta ljudi kažu o istom i tako sam naleteo na par zanimljivih sajtova koji pišu o pešačenju. Pre sve na sajtu www.serbiatravelers.org i sekciji iskustvenik, pronašao sam zanimljiv članak o pešačenju a u svrhu putovanja. Pošto svakog dana pređem pešačenjem 8 kilometara, na ovom sajtu sam pronašao par zlatnih saveta koji su mi stvarno pomogli. Pešačim nadomak Majdanpeka a moja dnevna tura se sastoji od četiri kilometra prema ski centru “Rajkovo” i koja ima više uspona i padova.

Pojam “nordijsko pešačenje” je nešto sa čime sa se prvi put susreo ovih dana. Radi se o pešačenju uz pomoć štapova čime se rasterećuju kičma, kolena i kukovi. Ova sportska disciplina je nastala u Finskoj. Praktikovanje nordijskog pešačenja aktivira 90% mišićne muskulature. Ako se uzme u obzir da sam izrazito težak, i da trčanje u ovom stadijumu mog vežbanja ne dolazi u obzir (bar dok svoju težinu ne smanjim), kao opcija kada krene sneg, dolazi i ova varijacija pešačenja i to uz pomoć štapova za skijanje.

Jedan od glavnih razloga zašto moram da oslabim u narednih mesec i po dana je skijanje. Ja sam pasionirani skijaš i svake godine pohodim različite skijaške destinacije. Kako skijanje predstavlja izuzetno naporan sport, pripreme su neophodne. Izaći na skijašku stazu nepripremljen predstavlja pravi rizik. Nepripremljen skijaš je sklon povredama, opasnim padovima, potrebna je izrazita fizička sprema da bi se odolelo svim izazovima na skijanju. Pešačenje je odlična sportska aktivnost da se započnu pripreme za skijanje u kombinaciji sa čučnjevima i laganim fitnes treningom.

Unapred se nadam da ću prvog decembra imati bar 88 kilograma, da ću biti fizički spreman za skijašku sezonu i da ću se bolje osećati nego sad. Treba biti uporan i pridržavati se stare latinske “Mens sana in corpore sano” .

Moj veliki prijatelj Dezareo Zarić mi je preporučio da napišem nešto lepo. Probaću da taj tekst bude lep i zanimljiv. Ovih dana mi se dešavaju razna čudesa i čuda. Posao kurira je takav, sastoji se u glavnom od komunikacije sa ljudima koje ne poznajem. I tako, upravo danas sam upoznao ljude koji čitavog života žive tu u komšiluku i koje srećem čitavog života.

Krenem lagano oko deset časova pre podne da delim rešenja pa kad završim… nemam neku striktnu satnicu. Cela prošla nedelja je bila radna i napeta, moji nadređeni mi kažu šta da uradim i ja krenem lagano sa poslom. Tog dana sam se obreo u soliteru u ulici Nikole Tesle. Ušao sam u lift i popeo se na osmi sprat. Razmišljao sam usput: “Čoveče, ti ovo nikada nećeš završiti.” Moram da podelim, od vrata do vrata, sve te famozne papire. Imam ih oko 250 komada. Lagano idem od vrata do vrata, zvonim, ne otvara niko. Šta sad? Ostavim službeno obaveštenje da se stanar javi određenog dana u određeno vreme u opštini. Pokucam na sledeća vrata i pojavi se jedna starija žena. Bila je zbunjena i nesigurna. Poželim joj dobro jutro i tako krene priča. Uručim joj dokument, pozdravim se sa njom. Dok sam prilazio sledećim stvarima razmišljam o svom životu, imam fleševe u glavi, sećanja na detinjstvo, muziku. Tako sam završio dostavljanje za osmi sprat, silazim sprat niže a kad tamo nema svetla, mrak. Osim mraka tu je i promaja. Kucam na vrata na kojima piše “Hemičarka u penziji”. Otvara mi gospođa u godinama i pita me šta ja to delim. Odgovaram joj kratko da su to rešenja za porez. Tu krećemo da se raspravljamo i ona,napokon, potpiše dostavnicu. Čuju okolni stanari naš razgovor i došli su da vide šta se dešava. Krenem ja da objašnjavam ljudima o čemu se zapravo radi a oni krenu da psuju državu, vlast, predsednika. Dok oni nabrajaju one koji su im krivi ja im uredno uručim rešenja. Nakon toga, silazim na šesti sprat na kome vidim da većinu stanara poznajem. Radujem se u sebi, završiću dostavu bez veći h problema. Zvonim na vrata, otvara mi jedna prelepa plava devojka. Pitam se u sebi koliko ta devojka ima godina, verovatno je mlada a ja sam zagazio u trecu deceniju života ne smem da upuštam u avanturu i da počnem da flertujem. Upitam je za oca, ona mi odgovara da je kod kuće, kroz glavu mi prolaze fleševi. Potpiše se čovek i ja krenem dalje.

Na petom spratu vrata mi otvara bivši predsednik opštine, čoveka sam hteo da upoznam odavno ali mi se nikada nije ukazala prilika. Gospodin mi je pomogao mnogo tog jutra. U razgovoru sa njim objasnio mi je ko sve živi u soliteru a ko ne, uštedeo mi je silno vreme. Posao kurira je takav da dnevni učinak posla zavisi od toga da li je stranka kod kuće, u tom soliteru ima 59 stanova a ja sam tog dana završio posao za 40 stanova što je odličan prosek. Na kraju da rezimiram, za osam sati koliko mi traje radni dan ja pređem oko 15 kilometara dnevno. Nikola Tesla je jednom rekao da čovek ako nije prošao 15 kilometara dnevno nije ispunio dan.

Evo i moje pesme za kraj koju sam napisao 2007. godine

BORBA I RAT

ODVAŽIO SAM SE DA POKRENEM TOČAK
BORIO SAM SE UZALUD
ZNAM DA TI SI LAŽ
BACAS MREŽE I USPUT MRZIŠ ME
NIJE OVO TVOJE I NIJE TI OVDE MESTO

GOVORIĆE O MENI ŠTOGOD

NIJE LAKO,NIJE LAKO
JA TRAŽIM BRZI SPAS
JER MOŽE BITI KASNO
ZA SVE OVE LJUDE OVDE

JA SLOBODU POZNAJEM
A VAŠU KORIST PREZIREM

NISAM HTEO DA GOVORIM NEKO VREME
JER ZNAM DA JE OVO NAŠE VREME
NE LAŽEM TE

Ma koliko se trudio da budem lokal patriota ja to, iskreno, nikad nisam bio. Nikada svoju budućnost nisam vezivao za Majdanpek. Sticajem okolnosti evo me u Majdanpeku, a svaka priča vezana za odlazak koju sam vodio sa meni dragim ljudima, bila je u prilog toga da se napusti ovaj grad. Svi su složili sa mojim izlaganjima “za i protiv”, i svi su otišli a ja sam ostao ovde.

Kao obećanu destinaciju uzeću Beograd, pošto je većina mlade populacije iz Majdanpeka koja je radno sposobna, svoju budućnost vezala za ovaj grad. Komaparacija Beograda i Majdanpeka mi se danas učinila kao zanimljiva tema za pisanje, pogotovu što će o njoj svoj sud dati neko ko živi u dubokoj provinciji, srpski Tween Peaks, tamni vilajet ili nazovimo ga nekim sličnim imenom.

Kao prvi razlog navodim činjenicu da naš glavni grad, prema popisu iz 2002. godine imao 1.7 miliona stanovnika. Ako se uzme u obzir da je od tad prošlo skoro sedam godina, i da su u tom vremenskom periodu nastala razna politička trvenja, ekonomski kolapsi i da se naša mala Srbijica totalno ulila u naš glavni grad, smatraću da Beograd ima blizu 2 miliona ljudi. Za razliku od Beograda Majdanpek ima negde oko sedam hiljada ljudi. U zlatno vreme, sredinom osamdesetih godina Majdanpek je imao preko 12 hiljada stanovnika. Privredna Meka stare SFRJ sa izuzetno visokim platama bio je pravi magnet za svakojaki soj ljudi koji je u ovom gradu našao uhlebljenje i svoju budućnost je vezao za ovaj grad. Sada više nije tako lepo i ružičasto, nalazimo za začelju kolone, teško da šta ovde funkcioniše kako treba i tako da sama činjenica da Beograd ima 2 miliona ljudi a Majdanpek mizernih 7 hiljada čini prvi razlog koji ide u prilog Beogradu. Znači Beograd Majdanpek 1:0.

Kako do posla u Majdanpeku? To pitanje se ne postavlja u Beogradu. U našem glavnom gradu posao se može naći za vrlo kratko vreme, ko hoće da radi za njega ima posla. Čovek u Beogradu može da bira posao. O platama ne pričam ovog puta, već o poslu. U Majdanpeku je situacija drugačija. Jedino visokoškolci i ljudi sa višom školom se mogu nadati poslu. Ljudi sa srednjom školom, obično ne rade ono za šta su se školovali, aktuelno zaposlenje mogu naći u Simpu Majdanpek, Fabrici bakarnih cevi. Rudnik bakra Majdanpek, Zlatara Majdanpek predstavljaju mission imposible za mlade ljude koji traže zaposlenje a da nisu visokoškolci. To je jedan od glavnih razloga zašto se grad preopolovio i zašto je Majdanpek postao ghost city u zemlji Srbiji. Mladi trbuhom za kruhom odlaze za Bgd. Beograd Majdanpek 2:0, lagano naš glavni grad vodi u ovoj utakmici.

Zdravstvo u Majdanpeku predstavlja pravu noćnu moru. Ne dao vam Bog neki teži incident sa zdravljem, neku povredu koja iziskuje hitnu intervenciju, naglo napredovanje neke ozbiljnije bolesti, u tom slučaju kao hitna destinacija za izbavljenje javlja se Beograd ili Bor. Ne kažem da su naši doktori loši, da ne poznaju svoj posao, ali jednostavno Majdanpek ne može da se izbori sa nekim složenijim medicinskim problemima. U Beogradu stvari stoje drugačije, vrh medicinske struke se nalazi u našem glavnom gradu, tako da nema mnogo cimanja ako je stani-pani sa vašim zdravljem. Beograd Majdanpek 3:0.

Kako Majdanpek predstavlja jedno od najmisterioznijih naseljenih mesta u zemlji Srbiji, tako se u njemu dešavaju misteriozne pojave. Misteriozni nestanci vode i struje, a u grejnoj sezoni nestaje i grejanje. Ono što bi bilo na Beogradskoj hronici RTS izazvalo skandal, u Majdanpeku se ne komentariše. Ćuti se i trpi. Godinama trenirani Majdanpečani na deficit struje, vode i grejanja mogu samo da prokometarišu nedostatak istih sa članovima svoje porodice i svojim komšijama i da strpljivo čekaju njihov dolazak. Beograd Majdanpek 4:0.

Rasprostranjenost negativnog i depresivnog ponašanja u Majdanpeku je izuzetno prisutna pojava. Polazim od sebe, ja sam depresivan u ovom gradu, mnogo puta sam i u “negativi”. Ne kažem da su ljudi u Beogradu svi pozitivni ali ih svakako ima u procentualno većem broju. Ma koliko se trudili da budete ok u gradu Majdanpeku, sigurno će vas on kad tad učiniti depresivnim. Ljudi koji su zadovoljni i srećni u ovom gradu retki su poput vode na Marsu, prema tome Beograd Majdanpek 5:0.

Recimo da ste mladi bračni par u Beogradu, i da vaša supruga radi. Supruga vam ostane u drugom stanju i ode na porodiljsko bolovanje. Tada na scenu stupa Odluka Skupštine Beograda od 11.02.2009. godine koja zaposlenim trudnicama i porodiljama, koje imaju prebivalište u Beogradu, daje pravo na ostvarivanje razlike između iznosa naknade zarade koje ostvaruju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, do punog iznosa osnove naknade zarade, odn. dodatnih 35 % zarade. To znači da će supruga koja je na bolničkom bolovanju primati 100 % zarade. Ovo je za Majdanpek kao i za većinu gradova u Srbiji misaona imenica tako da Beograd sada vodi sa 6:0.

Provod u Majdanpeku se svodi na par mesta za izlazak. Izaći u noćni provod u Majdanpeku predstavlja neku mešavinu porodičnog druženja i komšijskog odnosa izmešanog sa izmaglicom duvanskog dima i alkoholnih isparenja. U Majdanpeku svako svakoga zna, tako da nema bojazni da nećete pronaći društvo kada izađete u grad. Ovo možemo uzeti plus poen ali tih par mesta je dojadilo i Bogu i ljudima. Izlaziti svakog vikenda u iste kafiće i sretati iste ljude, monotono i dosadno je. U Beogradu svaki izlazak predstavlja avanturu, kako za vas tako i za vaš džep, ali koga je briga za to ako je željan dobrog provoda i zezanja. Beograd ima, bioskope, pozorišta, diskoteke, kafiće, kafane, stadione, Beograd ima sve, Majdanpek malo toga. 7:0.

Kao zbir svega napred navedenog i stavljanja tačke na ovaj blog post Beograd predstavlja pravi melting pot svega i svačega u Srbiji. Stara je istina da “sve stvari u Srbiji gravitiraju ka Beogradu”. Ono što jedan grad čini pravim gradom jesu ljudi. u Majdanpeku ih je sve manje (analogija Majdanpeka i sličnih gradskih sredina u Srbiji), u Beogradu ih je sve više tako da se ova utakmica završava u korist glavnog grada, 8 na prema 0.

Koliko je Majdanpek pristutan na internetu? Ovo pitanje se sporadično javljalo u mojoj glavi ali nikada se nisam dovoljno potrudio da dam odgovor na njega… sve do sada. Pokušaću da nelinearno predstavim sajtove koji zavređuju pažnju i da iskritikujem one koji bi trebali kvalitetom da zadovolje standarde na web-u a oni to ne čine.

www.paundurlic.com – Prvi sajt vezan za Majdanpek koji svojim kvalitetom ne poznaje vreme je svakako sajt Pauna Es Durlića, kustosa muzeja u Majdanpeku. Ovaj sajt je prebogat materijalom vezanim za kulturno nasleđe Majdanpekčkog kraja, etnologiju i još mnogo zanimljivih stvari. Paun je zaslužan i za dizajn samog sajta koji, svakako, dobija ocenu više za autentičnost.

www.rtvmajdanpek.com (Sajt radio televizije Majdanpek)- Glavni servisni sajt u opštini Majdanpek. Sajt je odlično koncipiran i trenutno je najposećenija web destinacija u opštini. Svakako zavređuje pažnju, redovno se ažurira i svojim sadržajem pruža obilje informacija korisnicima. Poseduje forum, chat. Korisnici ga rado posećuju, komentarišu i druže se.

www.majdanpek.rs (sajt SO Majdanpek) – Sajt koji bi trebao da bude no. 1 na teritoriji opštine to sigurno nije. Sajt je dizajnerski vrlo štur (pošto se i sam godinama bavim web dizajnom to slobodno mogu da kažem), sajt je neažuran i tako da ne pruža servisne informacije građanima. Ne postoje opcije da građani postavljaju pitanja(osim obraćanja email-om), da komentarišu teme na sajtu . Zar u vreme web 2.0 revolucije i bujanja društvenih mreža na internetu, naš opštinski sajt treba predstavlja “statičnu html” stranu koja je bila aktuelna polovinom zadnje decenije prošlog veka? Ovo je neshvatljivo, iako sajt pokreće CMS Joomla, jedno od najzastupljenih open source rešenja trenutno na web-u. Sajt je prepun slovnih grešaka.

www.toom.rs (Sajt Turističke organizacije opštine Majdanpek) – Jedna rečenica kaže sve “Moglo je i bolje”. Opet napominjem, veoma je važno da se prate svetski trendovi i da se koriste sve pogodnosti koje internet pruža. Korisnici moraju biti animirani da dolaze uvek ponovo na određene lokacije na netu. Statičan sadržaj je tako odbijajući u vreme kada se korisnici na internetu povezuju u socijalne mreže poput twittera ili facebook-a a koji bi svakako pomogli da se u znatnijoj meri privuku turisti u našu opštinu.

www.ipm-mpek.rs (Zlatara Majdanpek) Osim domena .rs, na ovom sajtu se ništa godinama nije menjalo. Zastareo dizajn izgleda prilično smešno u poređenju sa svetskim trendovima. Administratori gde ste, da li ste živi!!!

www.fbc-m.com (Fabrika bakarnih cevi) Sajt urađen sa ukusom, dizajn vrhunski, bez bespotrebnih detalja, funkcionalan, sa dobrom multijezičkom podrškom. Testirao sam kontakt formu i utvrdio da ona nije prazno slovo na papiru, stvarno radi. Sve čestitke dizajnerima na dobro odrađenom poslu.

www.tehnickaskola-majdanpek.rs Želite dobar sajt, želite da pratite korak sa vremenom, želite da budete u trendu…hmmm slobodno se obratite učenicima tehničke škole u Majdanpeku koji će vam pokazati kako da uradite posao valjano. Puno mi je srce kada vidim da mladi ljudi imaju pameti, volje i želje da naprave sjajne stvari. Neću da komentarišem sajt, morate ga sami pogledati i proceniti da li sam u pravu.

Kako je autor bloga www.techblog.rs Jovan Petrović otišao na školovanje za Beograd, autor ovog bloga ostaje usamljen što se tiče blogovanja u Majdanpeku. Za razliku od grada Bora koji prosto vrvi od blogera, na žalost Majdanpek ima samo jedan blog a njegove redove upravo čitate. Zašto je tako, sam Bog bi ga znao!

Još nekoliko sajtova figurira u Majdanpeku, i oni su manje više vezani za grad Majdanpek ali svakako ne zavređuju da se nađu na ovoj strani, znači ista priča, statičke html strane, smešan dizajn, neažuran sadržaj, daleko od web 2.0 kriterijuma, deleko od društvenih mreža.

Evo za kraj jedne fine poslastice i lepe razglednice iz Majdanpeka. Na sajtu www.vrserbia.com možete uživati u panoramskom prikazu površinskog kopa Rudnika Bakra Majdanpek.

Ponekad se stvarno osetim kao poslednji Mohikanac u ovom gradu. Moja davno izrečena maksima da “Majdanpek guši sve progresivno” je već dokazana u realnom životu, i još kada dodam, svemu napred navedenom, da se s pravom mogu nazvati i don Kihotom, hmmmm ok, krećemo na vetrenjače.

Zašto smo dozvolili da već skoro tri sezone nemamo skijanje u Majdanpeku? Moj i Packetov pokušaj od pre dve godine da animiramo ljude i da pokrenemo celu ideju da se skijanje vrati u Majdanpek je sasečeno u korenu i odbačeno poput neke bezvredne stvari. Kao da osam stotina potpisa peticije koje smo skupili u roku od dva dana, a u gradu koji nema više od 7 hiljada ljudi, ništa ne vrede. Pokušali smo iz petnih žila da animiramo ljude ali sve se završilo na tome. Jednostavno, sami nismo ništa uspeli da uradimo. Jedan jalovi sastanak, mnogo ispraznih priča, nekoliko obećanja i na kraju “mućak”. Prokleta birokratija i nedostatak volje određenih birokratskih struktura su nas odvojile od nama omiljenog sporta.

Tako je krenula naša skijaška Odiseja po zemlji Srbiji. Prvi put smo skijali van našeg ski centra u Majdanpeku. Oprobali smo se na Kopaniku i Staroj Planini, jedinim destinacijama u Srbiji (ne računajući Brezovicu), koje su mogle da zadovolje naše skijaške apetite. Tereni koje smo pohodili su stvarno bili vrhunskog kvaliteta tako da sam mirne duše mogao da analogijom dođem do sledećeg zaključka: “Majdanpek može da stane rame uz rame sa Kopaonikom i Starom Planinom u vezi skijaških staza i da se pri tom ne postidi!!!” Uzalud je to kada se jedna obična bukva prošle jeseni isprečila skijanju u Majdanpeku (Naime, staza je prošle godine sređena od strane ljudi koje je angažovao Zavod za zapošljavanje u Majdanpeku, ali pod misterioznim okolnostima stablo bukve je palo na jedan od stubova i onesposobilo žičaru). Zašto niko od nadležnih ni posle godinu dana nije sklonio isto stablo, nama skijašima nije jasno, ili se samo pravimo da nam nije jasno?!

Nama najbliže komšije, gradovi Bor i Zaječar su se prethodnih godina potrudili da svojim sugrađanima omoguće besplatno skijanje tokom cele zime. Grad Bor je posle više godišnje pauze sredio stazu na Crnom Vrhu, evo strane koja govori o tome Crni Vrh kod Bora. Opština Bor je uložila 2,5 miliona dinara kako bi omogućila rad skijališta na Crnom Vrhu. Ne bih da ulazim u politiku ali za svaku je pohvalu jedan takav potez opštinskih vlasti koji misle o potrebama svojih građana.

Ni grad Zaječar nije daleko u celoj toj priči. Grad Zaječar bi se slobodno mogao nazvati liderom u regionu a u vezi zimskog turizma. Kraljevica kod Zaječara je nešto što stvarno treba doživeti. Skijalište se nalazi na samom obodu grada Zaječara, slobodno se može reći da je nekoliko minuta udaljeno od centra grada. Zaječarci su dobili neverovatan poklono od svojih gradskih vlasti. Još su sveže uspomene na sjajno noćno skijanje prošle godine u Zaječaru.

U Majdanpeku ovako stoje stvari, na zvaničnom sajtu opštine Majdanpek u sekciji turizam, a u delu koji se bavi skijaškim centrom “Rajkovo” stoji sledeća strana Rajkovo kod Majdanpeka. Staza nije sređena, nije pokazana dobra volje niti bilo kakva inicijativa da se problem skijanja u Majdanpeku reši(zanemarimo tek nekoliko skijaških entuzijasta u gradu i njihove vapaje da se nešto konkretno uradi).

Ipak, da stvari ne budu tako crne, i da u ovom depresivnom, malom gradu u istočnom delu Srbije može da ponovo zaživi skijanje, nadu daju skijaški entuzijasti. Ovih dana oko ideje skijanja okupili su se ljudi koji će ponovo aktivirati skijaški klub i pokušati svim snagama da osposobe skijaške terene na Rajkovu. Čvrsto verujemo da ćemo okupljeni oko skijaškog kluba moći organizovanije da ostvarimo svoj cilj i skijaški sport vratimo tamo gde mu je mesto, na staze skijaškog centra “Rajkovo”.