Prošlo je blizu dve godine od kada sam ostavio pušenje. Bez foliranja da s vremena na vreme zapalim cigaretu kako to većina pušača u pokušaju radi, apstinent sam dvadeset i jedan mesec. Bio sam pušač petnaest godina i svi moji pokušaji su bili neuspešni do trenutka kada se u mojim rukama našla jedna fotokopija knjige autora Alen Carr-a koju sam pročitao tog trećeg avgusta 2008. godine i beše to dan kada sam se oslobodio ove velike pošasti.
Novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu objavljen 07.05.2010. godine u Službenom glasniku Republike Srbije počeo je da se primenjuje 15.05.2010. godine. Ovaj zakon je u potpunosti zamenio prethodni Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama koji se pokazao kao neučinkovit i gotovo da se retko ko pridržavao istog.
GDE JE STROGO ZABRANJENO PUŠENJE!
Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu decidirano u članu 3. stav 5. navodi da ne postoji mogućnost pušenja u zatvorenim prostorijama sledećih delatnosti:
- državna uprava i lokalna samouprava;
- zdravstvena zaštita;
- vaspitanje i obrazovanje;
- društvena briga o deci;
- socijalna zaštita;
- kultura;
- sport i rekreacija;
- proizvodnja, kontrola i promet lekova;
- proizvodnja, smeštaj i promet životnih namirnica;
- društvena ishrana;
- mediji i prostor u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje;
- sastanci i javna okupljanja građana.
Prilično dugačak spisak zatvorenih prostorija u kojima je zabranjeno pušenje, zar ne? Sećam se da je prethodni Zakon dozvoljavao da se moglo pušiti u prostoriji prethodno određenoj za pušenje i prvih nekoliko dana taj zakon se šatro primenjivao ali posle su se stvari vratile na staro i nikoga nije bilo briga za poštovanje Zakona, vratila se stara rutina pušenja gde god se stiglo. Napred navedeni spisak zatvorenih prostorija u kojima vlada totalna zabrana pušenja je stvarno impresivan. Nadam se da će nadležni inspekcijski organi beskompromisno raditi svoj posao i da će jako udariti po opštinama, školama, zdravstvenim ustanovama, sportskim objektima. Nadam se da će se većina vas koji čita ovaj tekst složiti sam mojim mišljenjem.
ZANIMLJIVO?
Zakon sadrži i neke zanimljive detalje. U članu 9. stav 1. tačka 2. stoji da je pušenje dozvoljeno u prostorijama u kojima borave “pacijenti specijalnih bolnica za lečenje psihijatrijskih bolesti, odnosno pacijenti psihijatrijskih odeljenja”. U stavu 4. istog člana stoji da je pušenje dozvoljeno “u ustanovi za izvršenje zavodskih sankcija u prostorijama u kojima borave lica u istražnom postupku, odnosno lica kojima su izrečene zavodske sankcije propisane zakonom”. Kad je kriza pušiti se mora. Scene u filmovima gde psihijatrijski bolesnici puše ko sumanuti kao i oni protiv koji se vode istražni postupci nisu klišeizirani i svakako svoju potvrdu imaju u realnom životu.
KO VRŠI NADZOR?
Član 21. kaže da sprovođenje zakona nadziru:
- Ministarstvo, preko zdravstvene inspekcije, sanitarne inspekcije i inspekcije nadležne za lekove i medicinska sredstva;
- Ministarstvo nadležno za poslove prosvete, preko prosvetnih inspektora;
- Ministarstvo nadležno za poslove rada, preko inspektora rada;
- Ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga, preko tržišnih inspektora;
- Ministarstvo nadležno za poslove turizma, preko turističkih inspektora;
- Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, preko inspektora za preventivnu zaštitu.
Spisak svih navedenih inspektorata jasno ističe činjenicu da je država rešila da pokrije široku oblast delovanja i da gotovo u svakom sektoru ima kontrolu nad sprovođenjem zabrane pušenja. Ovi inspektorati će organizovano pristupati kontrolama i deliće inforamcije između sebe.
KAZNENE ODREDBE
Novčane kazne se kreću u rasponu od 5.000 dinara do milion dinara. Prekršioci koji direktno konzumiraju duvanske proizvode će platiti najnižu kaznu a posebna priča su kazne koje se odnose na pravna lica koja mogu biti kažnjena novčanim kaznama od 500.000 do milion dinara za više situacija u kojima se ne sprovodi ovaj zakon.
Iskreno se nadam da će se ovaj Zakon dosledno i beskompromisno primenjivati. Država će svakako imati koristi ako se smanji broj pušača. Koliko samo para ode na lečenje bolesti koje nastaju kao posledica pušenja? Postavljaju se mnoga pitanja na koje statistika može da odgovori precizno i jasno. Bilo kako bilo, videćemo u narednom periodu kako će se stvari odvijati. Svakako bi trebalo nekoliko puta odrapiti prekršioce po džepu (pravna lica) i to objaviti na medijima. Prosto je neverovatna činjenica koliko mediji imaju hipnotično dejstvo među narodom, jedna takva vest objavljena na drugom dnevniku RTS-a bi svakako dovela do toga da svi poveruju u činjenicu da se Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu mora početi primenjivati i da nema zezanja sa državom.
Last 5 posts by admin
- Kafana gospođe Herman - October 18th, 2015
- Deset lakih komada za kišni novembar 2014. godine - November 20th, 2014
- Stadion - đubre i neošišana trava - August 24th, 2014
- Niz Bulevar - July 5th, 2014
- Izbori, Majdanpek i grupe na fejsu - March 14th, 2014