Imao sam tu sreću da uz moga oca koji je bio muzičar tj. gitarista naučim mnogo toga o muzici, muziciranju i tehnici koja sve to prati. Slušao sam i pratio mnoge savete ljudi koji su govorili o zvučnicima i kompjuterskim programima koji prate reprodukciju muzike. Prve ozbiljnije po kvalitetu zvučnike koje sam posedovao su bili “Peoneer” trosistemski zvučnici i “Yamaha” pojačalo. Ove zvučnike smo ja moj brat Nikola i moj već sada pokojni otac Franja kupili negde 2000. godine. Moj je otac već imao bend koji je uglavnom svirao narodnu muziku, ozbiljno je bio upoznat sa tehnikom ozvučavanja i svega toga sto prati audio tehniku.

photo source: www.theage.com.au

Trosistemske zvučnike smo negde 2003. godine zamenili, moje je mišljenje, možda i najkvalitetnijim dvosistemskim Hi-Fi zvučnicima koji postoje kod nas u Srbiji. To su zvučnici marke “Black widow” koji su ručno premotani na takozvanoj “špuni” i magnetu samog zvucnika. Za to je zaslužan jedan čovek koji se zove Dragić Dragicević. On je usavršio tehniku ručnog motanja zvučnika još daleke 1987. godine. Takvu veštinu je patentirao i sada je posle svih godina priznat u svetu kod audio tehničara, inženjera i doktora akustike. Zvučnici koje ja posedujem su njegov produkt.

U opremu koju posedujem spadaju: kutije za 8-inčne zvučnike visine 1,20 metara. Unutrašnjost je transmisionog oblika, 8-inčni zvučnik je postavljen na vrhu a visokotonac ispod. Wooferski nusprodukt izlazi na donjoj poleđini zvučnika. Inače ovi zvučnici su širokopojasnog karaktera i reprodukuju opseg zvuka od 20 do 2oooo Hz. Motani su na 2 Ohma, samim tim je zvuk ubrzan i kvalitetniji. Audio pojačalo mi je takođe ručne izrade.U pojačalo su ugrađeni germanijumski tranzistori u predpojačanju i pojačanju. Sve to radi u mono bloku na 10 watt-i , reprodukuje zvuk na jednom kanalu, samim tim radi na neverovatnih 1 Ohma. Za audiofile je sve ovo možda pretenciozno ali šta ćeš….sve što imam od audio hardware-a zahvaljujem gospodinu Dragiću. Od te 2003. godine u kontaktu sam sa njim, on je sam po sebi audiofil i veliki poznavalac zvuka.Naučio me je tajnama da kvalitet zvuka nije u samo u lepom izgledu zvučnika već u njihovoj izradi.

Od audio programa koje koristim kada slušam i snimam muziku su: windows media player classic, winamp 5.56, soundforge 9, fruty loop 9, nuendo. MEDIA PLAYER CLASSIC I WINAMP sam optimizovao tako da rade u mono opciji što se tiče reprodukcije zvuka. Samim tim je stereo sabijen u mix-mono verziju. Kada slusate muziku na ovim zvučnicima stičete utisak prirodnosti zvuka. Moj je lični savet da se izbegava slušanje muzike na kompjuterima koji imaju integrisane audio kartice. Najbolji kvalitet dobijate ako povezete CD player i pustite audio “WAVE” disk od 1411 kbps-a. Veliki pozdrav audiofilima širom sveta.

Ukoliko želite da prekratite vreme na internetu a da vam ne bude dosadno, slobodno to uradite igrajući neku od online igrica. Igre koje ću predstaviti u daljem delu jesu flash igrice logičkog tipa, najbolje u svojoj klasi, tako da vam neće biti dosadno igrajući ih i svakako će vam kvalitetno ispuniti vreme. Ovaj tekst se odnosi na prava remek dela flash dizajna u oblasti gaminga.

photo source : http://blocs.xtec.cat/primariaic/2008/04/09/un-joc-per-pensar/

Flash igra “Samorost” predstavlja pravo malo remek delo među flash dizajniranim igricama logičkog tipa (i pravi u uvod u Machinarium). Ova igra je napravljena od strane dizajnera Jakupa Dvorskog iz Češke 2003. godine i njegovog flash Amanita studija. Scenario igre je nadrealan i prestavlja kombinaciju organskih i tehnoloških koncepata (point&click avantura). Cilj igre je da kroz nekoliko logičkih nivoa sprečite da svemirski brod udari u vašu planetu. Igra se nalazi na adresi http://www.amanita-design.net/samorost-1/ i besplatna je za igranje a drugi deo Samorosta možete odigrati na adresi http://amanita-design.net/samorost-2/ ali na žalost samo prvo poglavlje igre a za ostatak morate platiti 5 $.

photo source: http://kotaku.com/363380/machinarium-from-the-makers-of-samorost

“Machinarium” predstavlja takođe igricu češkog Amanita flash studija. I ovde se radi o point&click avanturi nadrealnog scenarija(demo verzija se može odigrati online, za full verziju igre mora se platiti 20$). Vi ste robot koji je iz nepoznatih razloga izbačen iz Robograda i sada ste prinuđeni da se kroz nekoliko predivno dizajniranih nivoa vratite i utvrdite zašto ste izbačeni. Ova igra ne sadrži bilo kakvo objašnjenje tako da ćete biti prinuđeni da sami pronalazite način rešavanja različitih logičkih glavolomki. Igra je objavljena oktobra meseca 2009. godine, na njoj je radilo sedam programera i ukupan budžet za izradu ove igre iznosi 1000 $, ali to ne treba da vas zavara jer se radi o odlično koncipiranoj igri sa predivnom grafikom.

Ne bih hteo da ispadnem nepošten prema vama, izgleda da sam napravio jedan krupan previd. Naime, o igri Machinarium je pisano u Svetu Kompjutera 11/2009 godine. Ja sam se sa ovom igrom upoznao pre mesec dana (Machinarium preporuka by twitter.com @borislicina), a Samorost 1 sam igrao pre dve godine na preporuku Ivana Rekovića Rivera. Pustiću link i prema strani koja je delimično pisana na sajtu Sveta Kompjutera kako ne bih kojim slučajem došao na listu kradimamu.com. Moj tekst se dosta razlikuje od teksta objavljenog u Svetu Kompjutera i ove igre (Samorost 1, Machinarium demo online), sam odigrao na netu i to svoje iskustvo sam preneo u tekstu koji se pročitali. Propratne informacije sam preuzeo sa wikipedije.

Izvori: wikipedia.org/Samorost, wikipedia.org/machinarium, sk.rs/machinarium

Slobodno se može reći da dolazi vreme promena u našim životima. Ja živim u malom gradu ali to ne znači da su moji pogledi na svet ograničeni. Za razliku od mojih sugrađana koji stvari gledaju prilično skučeno i koji na svaki način pokušavaju da igraju u životu na kartu ukalupljenosti i sputanosti predrasudama (Odakle ti novac za putovanja? Jeste, samo tebe čekaju tamo?), ja pokušavam da odem korak dalje i da me niko u mojim ciljevima i sanjarenjima ne sputava. Ponekad znam da budem surov i rigidan, ali takvim stavom dajem ljudima oko sebe dajem do znanja da sam rešen da svoje planove sprovedem u delo, ma koliko se to nekom ne sviđalo.

Priča se tiče aktuelnog ukidanja viznog režima za građane Republike Srbije. Otvaraju nam se granice drugih zemalja, a to svakako znači, sticanje novih iskustava, upoznavanje drugih kultura. “Nema više ponižavajućeg čekanja na vize”, kako je to pametno rekla moja drugarica blogerka Charolija. Otvaranjem granica avanture su na dohvat ruke, konačno nam se ukazala prilika da bez poniženja u redovima otkrijemo neke nove destinacije u svojim životima.

photo by gallery.egyptsons.com/img54333.htm

Couchsurfing je pojam koji je nastao sa kraja zadnje decenije prošloga veka a koji se tiče putovanja na različite destinacije po svetu i odsedanja kod ljudi koji svoje gostoprimstvo nude preko sajta www.couchesurfing.org. Ako putujete u neku stranu zemlju a želite besplatan smeštaj i pri tom da upoznate svog domaćina i grad u kome on živi, možete ga kontaktirati preko ovo sajta i zakazati vreme vašeg dolaska. Na strani koja se tiče Srbije proverio sam koliko ljudi iz naše zemlje ima afiniteta da bude domaćin gostima i ima nas ukupno 1753 iz gotovo svih krajeva zemlje. Da ne budemo crne ovce(mi majdanpečani) imamo čak i jednog našeg sugrađanina koji se ponudio kao domaćin.

Još jedna od varijanti za putnike namernike jesu hosteli. Hostel je vrsta smeštaja koji su nekoliko puta jeftiniji nego hotelski smeštaj. Mahom u hostelima možete videti bekpekerse, mlade ljude sa torbama i rančevima na ledjima koji putuju po svetu. Hosteli nude osnovni smeštaj koji je jednostavan ali to putnicima i nije toliko bitno koliko grad u kome se hostel nalazi koji putnici upoznaju, provode se i hostel služi samo da prenoće i već sutradan nastave dalje. Kao referentna adresa koja se sadrzi opširne informacije o hostelima jeste www.hostels.com. Evo cena koje figuriraju na sajtu npr. cena noćenja u Dublinu iznosi $ 9.36, London $ 8.56, Rome $ 12.17, Barcelona $ 6.24, Prague $ 6.62. Svakako se ne treba zaletati sa skupim aranžmanima već treba ići avanturistički, pri tom se unapred raspitati o hostelim države koju ćemo posetiti i iskoristiti mogućnosti istog.

Filmovi o apokaliptičnoj budućnosti uvek su izgledali nekako egzotično. Hteli mi to da priznamo ili ne apokaliptična budućnost nam nikada nije bila bliža, nadolazeća epidemija novog h1n1 gripa kuca već uveliko na vratima Srbije. Ovaj blog post započinjem naslovom jednog dobrog filma koji sam juče pogledao a koji baš govori o apokaliptičnoj budućnosti. Dr Robertu Nevilu jedinom preživelom njujorčaninu, imunom na virus koji je desetkovao ljudsku populaciju na zemlji. Od 6 milijardi ljudi, preživelo je deset posto populacije, od toga je 550 miliona mutiralo u izuzetno agresivne jedinke koje se hrane preostalim živim organizmima (pod pojmom “organizam” mislim na imune ljude, krupnu i sitnu divljač) na planeti. Dr Nevil pokušava da pronađe vakcinu protiv ove pošasti.

Uvek sam bio pristalica teorije zavere, gotovo sam uveren da je novi grip nastao veštačkim putem i da se nije slučajno oteo kontroli. Pokušaću da se u daljem delu teksta držim naučnih činjenica i da vam predočim šta nam valja činiti kako bi se pripremili za pošast koja nam preti. Koji su simptomi virusa kletog? Na sledećoj web strani je vrlo jasno navedeni mogući znaci oboljenja. O ignorisanju gripa možete pročitati na ovoj strani gde se jasno vidi šta se može desiti kada je sve preče nego zdravlje. Hteli mi to da priznamo ili ne, da li je virus veštački ili prirodan, da li je plasiran da bi se uzele pare, da li neko želi da nas zaplaši, svakako ne bi smo smeli da ga uzimamo zdravo za gotovo, ne treba mnogo pametovati, treba biti upoznat sa mogućim posledicama naših postupaka. Preporuke za prevenciju protiv novog gripa svakako mogu da preduprede da se isti proširi, a tako ćemo najbolje zaštiti ljude oko sebe. Telefoni dežurnih epidemiologa, koji vam kao i dr Nevil iz filma mogu pomoći savetom šta da radite kada virus kao mečka zaigra pred vašim vratima, svakako mogu biti jedna od pomoćnih alternativa.

Na kraju jedino vam preostaju tri alternative a na vama je da izaberete najbolju za sebe, prva humoristička, druga humorističko statistička začinjena teorijom zavere i na kraju vaša lična, koju ćete sami kreirati, jer istini za volju niko ne zna šta budućnost nosi.

Izvori www.novigrip.com, www.dedabor.com, www.dzejndou.com

Ovaj tekst je napisan 26.02.2008. godine na mom prethodnom blogu koji sam vodio na adresi www.dezareo.bloger.hr.

World wide web, revolucija u našim životima

Danas sam u raspoloženju da razmišljam o dobrim akvizicijama u svom životu. Možda je najbolja, kada se vratim u svih 33 godina mog života jeste baš www. Revolucija koju smo doživeli je promenila sva stanovišta na kojima je naš život bio zasnovan. Za svega nekoliko godina kolektivna svest, opšta rasuđivanja, naša stremljenja ka budućnosti su iz korena promenjena. Staro beše srušeno i sada na novom temelju www-a naš život kreće iz početka.

Kada se vratim samo nekoliko godina unazad i kada se prisetim priče o nekoj tamo dalekoj Irskoj u kojoj jedna porodica ima priključak na svetsku mrežu 24 sata dnevno, mmmmm razmišljao sam kako bi bilo imati istu privilegiju, ma brzo sam se ohladio. Ta informacija je svakako poslužila da se prodiskutuje par puta sa ortacima. Sećam se da smo, po starom dobrom običaju, proklinjali zemlju u kojoj smo rođeni i razmišljali da ta privilegija ipak pripada nekom drugom, srećnijem ljudskom biću. Dvadesetčetvoročasovni priključak na struju, vodu i dial-up koji smo papreno plaćali, beše naš limit.

Godine prolaze, i konačno smo dobili priliku da posedujemo nešto što se događalo tamo u dalekoj Irskoj, napomenuto u pređašnjoj priči. Kada je puštena informacija da će širokopojasni internet konačno navratiti i u ove naše pasivne krajeve, sa rezignacijom i starosrpskim običajem nepoverenja (začinjenim sočnim psovkama), odbacivali smo tu opciju u našim životima. Kada ceo život provedeš u ovoj državi, sigurno se ne daš lako zajebati, klimaš glavom svom sagovorniku koji ti prosipa priču o nečemu što jako priželjkuješ i pri tom gledajući da ga sarkastičnim komentarima ignorišeš (i opet, trudiš se da konverzaciju začiniš sočno…). Po završetku razgovora, kada se stvari slegnu, negde u dubini duše ipak gajiš nadu, i nekako… lepo ti je. Načekasmo se ali, ipak, isplatilo se.

Nikad neću da zaboravim taj prelazak iz “razjebanog Fiće u super luksuzni Ferrari”. Tog dana, kada je gotovo ceo progresivni Majdanpek dobio modeme za ADSL, krenula je revolucija u našim životima. Konačno smo se osetili ravnima jedinkama na dalekom Zapadu. Naš predivni talas koji smo čekali celog života upravo nam se približio, za tren oka bili smo na njemu. Vetar u kosi, nepregledno prostranstvo svetske mreže pred nama. Samo da vam kažem još jednu stvar, još smo na talasu.

Zvezde ovog teksta su svakako sportski komentatori koji su svojim vrcavim i otkačenim prenosima sportskih dešavanja postali prave zvezde televizije. Njihovi gafovi su postali deo opšteg narodnog humora, njihov komentatorski stil se razlikovao od čoveka do čoveka ali svakako nikog nije ostavljao ravnodušnim. Umeli su svojom veštinom prenosa dešavanja na sportskim terenima da podgreju atmosferu među gledaocima ali i da ih nasmeju.

Vladanko Stojaković je svakako jedan od najupečatljivijih sportskih komentatora. Poznat kao veliki hedonista svakao je ostao upamćen po komentaru jedne od utakmica:”Polster, Polster, grhmhm, grhmrhm. (posle dvadesetak sekundi kašlja od duvanskog dima), i da vidimo zašto su se igrači Kelna kao po komandi povukli na svoju polovinu… Da, to je gol, 1:0.” Evo jedne utakmice gde ćemo se podsetiti ovog sjajnog komentatora.

Legendarni prenos legende sportskog novinarstva Mladena Delića, takođe će ostati upamćen. Kvalifikacije za evropsko prvenstvo u fudbalu s kraja sedamdesetih, evo legendarnog snimka.

Milojko Pantić, komentator koji otvoreno navijao za Crvenu Zvezdu, jedan od onih koji su svakako obeležili zlatno doba Crvene Zvezde. Evo snimka legendarne utakmice između Zvezde i Bayerna 1991. godine koju prenosi Milojko Pantić prepunog zanimljivih komentara.

Evo i jednog retkog snimka Jordana Ivanovića čuvenog radijskog sportskog komentatora. Poznat je bio po veoma opisnom izražavanju i brzini prenosa onoga što se odvijalo na terenu. Evo radio prenosa izvođenja penala na utakmici C.Zvezda Olimpik. Ovaj radio prenos su kombinovano prenosili Jordan Ivanović i Marko Marković.

Ratko Korać je verovatno najemotivniji televizijski prenos odradio kada je prenosio žensko finale na 200 metara plivanja prsnim stilom za žene u kome je plivala Nađa Higl. Čovek je zaplakao od sreće pritom sipajući iz rukava kritike na račun ljudi iz plivačkog saveza koji su iznosili zamerke na račun Nađinog plivanja.

Slobodana Šarenac koji je prenosio košarkašku utakmicu između USA i Jugoslavije na svetskom košarkaškom prvenstvu u Indijanopolisu i njegovog komentara na izgled sudije.

Osim napred navedenih komentatora svakako se izdvajaju i:

• Dragan Nikitović…Ovaj Žare Paspalj pre nego što da koš uvek izvede neku čavrtiju!
• Zvonko Mihajlovski(…svetsko prvenstvo Korea i Japan)… je toliko brz da mu konstantno preti opasnost od radara, i kazne zbog prekoracenja brzine!
• Srđan Knežević sa svojim emotivnim prenosom rukometne utakmice Jugoslavija-Hrvatska… Cela Jugoslavija je sada sigurno na rukama!
• Milorad Đurković (Nemacka – Engleska) Da je Gaskojn imao moj broj cipela, sigurno bi ta lopta zavrsila u mreži.
• Gojko Andrijašević (za Šalke 04 igra Marko Kurz) “Lopta do Kurca.”

• Jovan Memedović (prenos bokserskog meča) uffff kako ga je dočekao, legao mu je na rukavicu što bi naš narod rekao kao kec na jedanaest.

izvor: www.blogovanje.com i www.leksikon-yu-mitologije.net