Četvrtak je, na pauzi sam na kafi sa kolegom Ćilijem u lobiju hotela Holidej Inn u Majdanpeku. Svakog jutra tamo ispijamo kafu i provodimo pauzu u opuštajućem razgovoru. Sa recepcije se širi raskošan wifi signal i ja se nošalantno kačim na twitter. Vreme mi prolazi u laganom ispijanju kafe i čitanju timeline-a. Ima svega tu, duhovitih twittova, tu su vesti, nezanimljivi nagoveštaji PR događaja (PR-ovci su tako dosadni) i onda sam pročitao twitt sledeće sadržine:
Čitam twitt i ne mogu da verujem, Deda u Majdanpeku. Hm, pokupim se ja odmah i krenem ka kafiću Neptun koji se nalazi na sto metara od mog radnog mesta. A tamo, sa kolegama prosvetarima na kafe pauzi sedi i Deda. Priđem stolu, kažem izvinite što smetam, okrenem se ka Dedi i pogledam ga. Deda ustaje zbunjen, vidim razmišlja dok gleda u mene i u trenutku me prepoznaje i oslovljava nickom “Dezareooo!”. Zagrli me Deda srdačno uz široh osmeh. Odvojili smo se od njegovih kolega. Seli smo za susedni sto i za vrlo kratko vreme ispričali o velikom delu blogosfere i twittosfere. Slikala nas je njegova koleginica i Deda je odmah okacio sliku na twitter. Nisam hteo da mu oduzimam vreme i odmah je pao dogovor da se vidimo na nekom od twittupova koji se često priređuju u Boru. Sve priče koje kruže o Dedi su istinite, on jeste jedna o najsvetlijih tačaka našeg internet neba, neposredan, nasmejan i duhovit. Konačno, bilo je pravo zadovoljstvo upoznati se sa njim i pade mi na pamet jedna lepa misao tog dana…”U svakom gradu u Srbiji možeš naleteti na nekog twitteraša. To je sjajna stvar.”
Last 5 posts by admin
- Kafana gospođe Herman - October 18th, 2015
- Deset lakih komada za kišni novembar 2014. godine - November 20th, 2014
- Stadion - đubre i neošišana trava - August 24th, 2014
- Niz Bulevar - July 5th, 2014
- Izbori, Majdanpek i grupe na fejsu - March 14th, 2014