Moj veliki prijatelj Dezareo Zarić mi je preporučio da napišem nešto lepo. Probaću da taj tekst bude lep i zanimljiv. Ovih dana mi se dešavaju razna čudesa i čuda. Posao kurira je takav, sastoji se u glavnom od komunikacije sa ljudima koje ne poznajem. I tako, upravo danas sam upoznao ljude koji čitavog života žive tu u komšiluku i koje srećem čitavog života.
Krenem lagano oko deset časova pre podne da delim rešenja pa kad završim… nemam neku striktnu satnicu. Cela prošla nedelja je bila radna i napeta, moji nadređeni mi kažu šta da uradim i ja krenem lagano sa poslom. Tog dana sam se obreo u soliteru u ulici Nikole Tesle. Ušao sam u lift i popeo se na osmi sprat. Razmišljao sam usput: “Čoveče, ti ovo nikada nećeš završiti.” Moram da podelim, od vrata do vrata, sve te famozne papire. Imam ih oko 250 komada. Lagano idem od vrata do vrata, zvonim, ne otvara niko. Šta sad? Ostavim službeno obaveštenje da se stanar javi određenog dana u određeno vreme u opštini. Pokucam na sledeća vrata i pojavi se jedna starija žena. Bila je zbunjena i nesigurna. Poželim joj dobro jutro i tako krene priča. Uručim joj dokument, pozdravim se sa njom. Dok sam prilazio sledećim stvarima razmišljam o svom životu, imam fleševe u glavi, sećanja na detinjstvo, muziku. Tako sam završio dostavljanje za osmi sprat, silazim sprat niže a kad tamo nema svetla, mrak. Osim mraka tu je i promaja. Kucam na vrata na kojima piše “Hemičarka u penziji”. Otvara mi gospođa u godinama i pita me šta ja to delim. Odgovaram joj kratko da su to rešenja za porez. Tu krećemo da se raspravljamo i ona,napokon, potpiše dostavnicu. Čuju okolni stanari naš razgovor i došli su da vide šta se dešava. Krenem ja da objašnjavam ljudima o čemu se zapravo radi a oni krenu da psuju državu, vlast, predsednika. Dok oni nabrajaju one koji su im krivi ja im uredno uručim rešenja. Nakon toga, silazim na šesti sprat na kome vidim da većinu stanara poznajem. Radujem se u sebi, završiću dostavu bez veći h problema. Zvonim na vrata, otvara mi jedna prelepa plava devojka. Pitam se u sebi koliko ta devojka ima godina, verovatno je mlada a ja sam zagazio u trecu deceniju života ne smem da upuštam u avanturu i da počnem da flertujem. Upitam je za oca, ona mi odgovara da je kod kuće, kroz glavu mi prolaze fleševi. Potpiše se čovek i ja krenem dalje.
Na petom spratu vrata mi otvara bivši predsednik opštine, čoveka sam hteo da upoznam odavno ali mi se nikada nije ukazala prilika. Gospodin mi je pomogao mnogo tog jutra. U razgovoru sa njim objasnio mi je ko sve živi u soliteru a ko ne, uštedeo mi je silno vreme. Posao kurira je takav da dnevni učinak posla zavisi od toga da li je stranka kod kuće, u tom soliteru ima 59 stanova a ja sam tog dana završio posao za 40 stanova što je odličan prosek. Na kraju da rezimiram, za osam sati koliko mi traje radni dan ja pređem oko 15 kilometara dnevno. Nikola Tesla je jednom rekao da čovek ako nije prošao 15 kilometara dnevno nije ispunio dan.
Evo i moje pesme za kraj koju sam napisao 2007. godine
BORBA I RAT
ODVAŽIO SAM SE DA POKRENEM TOČAK
BORIO SAM SE UZALUD
ZNAM DA TI SI LAŽ
BACAS MREŽE I USPUT MRZIŠ ME
NIJE OVO TVOJE I NIJE TI OVDE MESTOGOVORIĆE O MENI ŠTOGOD
NIJE LAKO,NIJE LAKO
JA TRAŽIM BRZI SPAS
JER MOŽE BITI KASNO
ZA SVE OVE LJUDE OVDEJA SLOBODU POZNAJEM
A VAŠU KORIST PREZIREMNISAM HTEO DA GOVORIM NEKO VREME
JER ZNAM DA JE OVO NAŠE VREME
NE LAŽEM TE
Last 5 posts by admin
- Kafana gospođe Herman - October 18th, 2015
- Deset lakih komada za kišni novembar 2014. godine - November 20th, 2014
- Stadion - đubre i neošišana trava - August 24th, 2014
- Niz Bulevar - July 5th, 2014
- Izbori, Majdanpek i grupe na fejsu - March 14th, 2014