Ostavimo po strani činjenicu da sam pasionirani skijaš i da volim sve što je u vezi sa belim stazama (ok, ok to što sam par puta izjavio za bordere to je više bilo koškanja radi), film “Frozen” me je stavio pred dilemu da li ću vožnju četvorosedom ski žičare na Staroj Planini prihvatiti kao razonodu? Napominjem da sam nešto slično doživeo pre tri godine na Kopaniku, kada sam se izgubio u šumi, van obeleženih staza i kada me je pukom srećom našao moj drug Peđa u stanju opšteg šoka i bez ideje da preuzmem nešto pametno i spasim sebe. Jedino što mi je padalo na pamet je bilo da zovem upomoć dok god imam glasa. Kasnije se to ispostavilo kao pametno. Pedja me je čuo i pobrinuo se za mene. Mogu da vam kažem da je to iskustvo kada si blizu smrti, jako intezivno i stavlja vas u stanje šoka, kada se polako predajete. Tek kasnije u toku dana sam shvatio u kakvoj sam opasnosti bio. Jedno od pravila na planini koje smo naučili ja i moji drugari tada je bilo da se van obeleženih staza uvek skija u grupi, najmanje troje skijaša, sve ostalo je neznaje ili prihvatanje nepotrebnog rizika.
Osim toga, moje iskustvo sa zaglavljivanjem na žičari uopšte nije prijatno. Pogotovu ako vas jak vetar šiba u lice, na visini od pedeset metara iznad zemlje, gde nemate gde da se sakrijete i to na nadmorskoj visini od oko 1.500 metara. Pola sata koliko smo bili zaglavljeni, bili smo totalno urnisani. Glava me je užasno bolela, prehlada je bila neminovna, jako neprijatno iskustvo.
Frozen (Smrznuti) započinje bezazleno, dva ortaka i riba dolaze na skijalište kako bi proveli neobavezni vikend u skijanju (boardovanju). Kako su cene ski pasa u US poprilične, oni se odlučuju za varijantu podmićivanja radnika na žičari da ih propusti da skijaju za sića lovu. Posle malo nećkanja on pristaje. Pada veče i njih troje posle večere odlučuju se na jedan ludi brzi spust planinom po noći. Dolaze na žičaru, ponovo se švercuju i kreću žičarom ka vrhu staze. Negde na polovini puta žičara se zaustavlja, gase se svetla i neobavezno zezanje posle desetak minuta pretvara se u pravu noćnu moru.
Ovaj survival horror je bilo stvarno mučno gledati, ipak ono što svakako vredi u ovom filmu je gluma troje mladih glumaca (ne vredi navoditi im imena, tek se probijaju u filmskoj industriji) koji su na upečatljiv način dočarali kako teške i mučne tako i one trenutke kada se vraćaju na neke lepe stvari u životu a u cilju da odagnaju tešku situaciju u kojoj su se našli.
Ovaj film je snimljen za gledaoce sa čeličnim živcima i jakim stomakom. Ako želite da prožitive košmar u kome su se ova tri filmska lika našla, svakako vam preporučujem da odgledate ovaj film. Vi ostali zaboravite na ovo filmsko ostvarenje i odledajte nešto laganije i neobaveznije.
Last 5 posts by admin
- Kafana gospođe Herman - October 18th, 2015
- Deset lakih komada za kišni novembar 2014. godine - November 20th, 2014
- Stadion - đubre i neošišana trava - August 24th, 2014
- Niz Bulevar - July 5th, 2014
- Izbori, Majdanpek i grupe na fejsu - March 14th, 2014