Prošlo je blizu dve godine od kada sam ostavio pušenje. Bez foliranja da s vremena na vreme zapalim cigaretu kako to većina pušača u pokušaju radi, apstinent sam dvadeset i jedan mesec. Bio sam pušač petnaest godina i svi moji pokušaji su bili neuspešni do trenutka kada se u mojim rukama našla jedna fotokopija knjige autora Alen Carr-a koju sam pročitao tog trećeg avgusta 2008. godine i beše to dan kada sam se oslobodio ove velike pošasti.

Novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu objavljen 07.05.2010. godine u Službenom glasniku Republike Srbije počeo je da se primenjuje 15.05.2010. godine. Ovaj zakon je u potpunosti zamenio prethodni Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama koji se pokazao kao neučinkovit i gotovo da se retko ko pridržavao istog.

GDE JE STROGO ZABRANJENO PUŠENJE!

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu decidirano u članu 3. stav 5. navodi da ne postoji mogućnost pušenja u zatvorenim prostorijama sledećih delatnosti:

• državna uprava i lokalna samouprava;
• zdravstvena zaštita;
• vaspitanje i obrazovanje;
• društvena briga o deci;
• socijalna zaštita;
• kultura;
• sport i rekreacija;
• proizvodnja, kontrola i promet lekova;
• proizvodnja, smeštaj i promet životnih namirnica;
• društvena ishrana;
• mediji i prostor u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje;
• sastanci i javna okupljanja građana.

Prilično dugačak spisak zatvorenih prostorija u kojima je zabranjeno pušenje, zar ne? Sećam se da je prethodni Zakon dozvoljavao da se moglo pušiti u prostoriji prethodno određenoj za pušenje i prvih nekoliko dana taj zakon se šatro primenjivao ali posle su se stvari vratile na staro i nikoga nije bilo briga za poštovanje Zakona, vratila se stara rutina pušenja gde god se stiglo. Napred navedeni spisak zatvorenih prostorija u kojima vlada totalna zabrana pušenja je stvarno impresivan. Nadam se da će nadležni inspekcijski organi beskompromisno raditi svoj posao i da će jako udariti po opštinama, školama, zdravstvenim ustanovama, sportskim objektima. Nadam se da će se većina vas koji čita ovaj tekst složiti sam mojim mišljenjem.

ZANIMLJIVO?

Zakon sadrži i neke zanimljive detalje. U članu 9. stav 1. tačka 2. stoji da je pušenje dozvoljeno u prostorijama u kojima borave “pacijenti specijalnih bolnica za lečenje psihijatrijskih bolesti, odnosno pacijenti psihijatrijskih odeljenja”. U stavu 4. istog člana stoji da je pušenje dozvoljeno “u ustanovi za izvršenje zavodskih sankcija u prostorijama u kojima borave lica u istražnom postupku, odnosno lica kojima su izrečene zavodske sankcije propisane zakonom”. Kad je kriza pušiti se mora. Scene u filmovima gde psihijatrijski bolesnici puše ko sumanuti kao i oni protiv koji se vode istražni postupci nisu klišeizirani i svakako svoju potvrdu imaju u realnom životu.

KO VRŠI NADZOR?

Član 21. kaže da sprovođenje zakona nadziru:

• Ministarstvo, preko zdravstvene inspekcije, sanitarne inspekcije i inspekcije nadležne za lekove i medicinska sredstva;
• Ministarstvo nadležno za poslove prosvete, preko prosvetnih inspektora;
• Ministarstvo nadležno za poslove rada, preko inspektora rada;
• Ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga, preko tržišnih inspektora;
• Ministarstvo nadležno za poslove turizma, preko turističkih inspektora;
• Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, preko inspektora za preventivnu zaštitu.

Spisak svih navedenih inspektorata jasno ističe činjenicu da je država rešila da pokrije široku oblast delovanja i da gotovo u svakom sektoru ima kontrolu nad sprovođenjem zabrane pušenja. Ovi inspektorati će organizovano pristupati kontrolama i deliće inforamcije između sebe.

KAZNENE ODREDBE

Novčane kazne se kreću u rasponu od 5.000 dinara do milion dinara. Prekršioci koji direktno konzumiraju duvanske proizvode će platiti najnižu kaznu a posebna priča su kazne koje se odnose na pravna lica koja mogu biti kažnjena novčanim kaznama od 500.000 do milion dinara za više situacija u kojima se ne sprovodi ovaj zakon.

Iskreno se nadam da će se ovaj Zakon dosledno i beskompromisno primenjivati. Država će svakako imati koristi ako se smanji broj pušača. Koliko samo para ode na lečenje bolesti koje nastaju kao posledica pušenja? Postavljaju se mnoga pitanja na koje statistika može da odgovori precizno i jasno. Bilo kako bilo, videćemo u narednom periodu kako će se stvari odvijati. Svakako bi trebalo nekoliko puta odrapiti prekršioce po džepu (pravna lica) i to objaviti na medijima. Prosto je neverovatna činjenica koliko mediji imaju hipnotično dejstvo među narodom, jedna takva vest objavljena na drugom dnevniku RTS-a bi svakako dovela do toga da svi poveruju u činjenicu da se Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu mora početi primenjivati i da nema zezanja sa državom.

Još jedna ekranizovana post apokaliptična priča od strane Hollywooda ugledala je svetlo dana. Čini mi se da je u zadnjih desetak godina svaki peti blockbuster koji Hollywood izbaci vezan, direktno ili indirektno za filmove katastrofe ili za ono što dolazi iza njih.

Priča nas vodi u post apokaliptičnu Ameriku gde je veretan preživljavanja, u svetu nasilja i bandi kanibala, misteriozni Eli (Denzel Washington), na zadatku da sačuva svetu knjigu u kojoj se nalaze zapisi koji će pomoći ljudskoj vrsti da se opstane u budućnosti. Film je nabijen akcijom a svakako će magnet za gledaoce biti respektabilna glumačka ekipa koju još čine: Gary Oldman, Mila Kunis, Ray Stevenson, Jennifer Beals, Tom Waits. Može se slobodno reći da je priča fino izbalansirana i da na momente podseća na trilogiju Mad Max sa Mel Gibsonom, samo je razlika u tome da je ova priča uobličena do kraja bez mogućnosti snimanja banalizovanih nastavaka. U svakom slučaju treba pogledati ovaj film zbog dobre glume napred navedene glumačke ekipe, odlične muzike i egzotike preživljavanje u ovoj post apokaliptičnoj sagi.

Na svakih pređenih 5.000 kilometara dođe trenutak kada menjam motorno ulje. Da bi motor besprekorno radio potrebno je redovno menjati motorno ulje. Do pre izvesnog vremena sam slusao savete raznih poznavalaca automobila u vezi pitanja koje motorno ulje sipati u motor mog Jugića. Rešio sam da sam razbijem tu famu i da se samoedukujem u vezi ove teme.

Motorno ulje koje trenutno korisim je Valvoline SAE 15W – 40. Šta znače ove brojčano slovne oznake? Motorna ulja imaju viskozno temperaturnu zavisnost u rasponu od zimskih uslova, prilikom startovanja motora pa sve do najviših temperatura prilikom rada motora u letnjem periodu. Najširi opis viskozno-temperaturne zavisnosti predstavlja SAE (Society of atumotive engineers) kao međunarodni standard.

Motorno ulje prema SAE standardu je podeljeno na šest zimskih klasa viskoznosti (0W, 5W, 10W, 15W, 20W i 25W) i pet letnjih klasa viskoznosti 20, 30, 40, 50 i 60). W je oznaka za Wiscosity. Multigradno ulje (all season oils) sadrži napred navedene oznake, ceo raspon od zimskog ka letnjem. Ovde ću se zaustaviti na motornom ulju koje ja koristim SAE 15W – 40. Prva brojka je određena na osnovu tri parametra: maksimalnom dinamičkom viskoznošću na niskim temperaturama, maksimalnom graničnom temperaturnom pumpabilnošću i minimalnom kinematskom viskoznošću (mm2/s) na 100°C. Druga brojčana vrednost definisana je opsegom kinematske viskoznosti u (mm2/s) na l00°C i dinamičkom viskoznošću na 150°C pri visokim brzinama.

Kako se moj motor nalazi u opsegu od 25% – 75% radnih sati u odnosu na projektovani vek trajanja motora, znači radi se o srednje iskorišćenom motoru, stručnjaci preporučuju multigradno ulje SAE 10W-40 ili SAE 15W-40 u letnjim uslovima, ili SAE 5W-40 ili SAE 10W-40 zimi odnosno kao neku srednju vrednost SAE 5W-40 kroz celu godinu.

Na kraju kao rezime cele priče jedna kratka mudrost mog druga Ivana iz Kragujevca, inače vrsnog poznavaoca Zastavinih vozila koji celu priču u vezi motornih ulja koncizno zaključuje u jednoj rečenici “Ko maže, taj se vozi”. Redovno menjajte motorno ulje.

Sačekao sam da se slegnu utisci sa koncerta grupe Rammstein iz Beogradske Arene od pre dva dana. Mediji bruje kako je bilo do jaja, kako je svirka bila epska, ali evo jednog viđenja običnog posetioca iz partera Arene. Svrha ovog članka nije da pljujem bend Rammstein već da ukažem na neke stvari koje sam ukapirao “gledajući” koncert. Rammstein nije kriv i njega izuzimam iz daljeg dela teksta.

Gde si bio? Na koncertu grupe Rammstein. Šta si radio tamo? Paaa “gledao sam” koncert!???

Da se ne lažemo, Rammstein su odsvirali koncert onako kako se od njih očekivalo, čak možda i bolje podstaknuti publikom koja ih je bodrila od prve do zadnje stvari. Ekipa iz Majdanpeka koja je pazarila karte za koncert nije se baš provela kako je očekivala. Očigledno iz neznanja, pazarili smo karte za parter ali nismo očekivali da nećemo videti ceo spektakl koji Rammstein ume da pruži. Uzalud sam se trudio da vidim šta se dešava na bili. Iz središnjeg dela Arene mogao sam samo da naslutim šta se dešava na sceni. Bubnjar koji je bio izdignut nekoliko metara iznad osnova bine se dobro video. Scenogravija iznad benda se videla odlično. Plamenovi su se videli odlično, lightshow je bio odličan, Til Linderman se nije video nikako.

photo: www.blic.rs

Što se tiče zvuka Arena je malo podbacila što se tiče nas “običnih smrtnika” iz partera. Smatram da je zvuk bio odličan baš tu ispred bine ali samo tu. Arena je jedno neakustično zdanje, i daleko od toga je zvuk bio totalno loš, ali….znate ono kada vas svirka na koncertu oduva totalno, kada vam se prevrne stomak od gitarskih rifova i bass linije, a bubanj reže sve delove mozga.

Zadnji deo koncerta smo se nemoćni povukli do samog ulaza u parter na zapadnoj strani i nekoliko nas dovitljivih se popelo na metalnu konstrukciju kako bi bar bis odgledali i videli nešto od atmosfere na sceni (Janosh i Maki su se pokazali kao vešti climberi). Kada se koncert završio došli smo do zaključka da koncert nije baš ispunio naša očekivanja, ne onako kako smo se nadali. Nije bilo loše ali nije bilo ni onako kako sam već napred u ovom članku naveo. Trebalo je kupiti karte za tribine (Janosh je pre par meseci bio na koncertu Van Gogha u Areni na tribinama i nije imao zamerke na scenu i ono što se na njoj događalo ali nije bio zadovoljan zvukom). Zvuk se negde rasipao i gubio je žestinu. Kako god, bili smo na Rammstein-u i opet ćemo kada budu gostovali kod nas, ali ovoga puta pazarimo karte za tribine… parter sucks.

Sneg u Majdanpeku pada već puna dva dana. Prava zimska idila iako su svi u čudu, sećajući se ranijih godina kada nikada nije ovoliko padao u vreme i oko 8. marta. Sreo sam se sa Draganom Paunovićem, slikarem koji živi i radi u Beogradu. Izlazimo da popijemo piće i tu kreće naša priča. Dragan je mlad slikar čiji pun proboj na slikarsku scenu Srbije tek predstoji. O kakvom je talentu reč možete pogledati na njegovoj web prezentaciji www.draganpaunović.com. Razgovarali smo o slikarstvu, o galeristima, o tome kako prodati svoju sliku (neizbežni ekonomski aspekat priče, kako unovčiti svoje delo i poplaćati račune). Kao i za sve stvari u Srbiji, čovek da bi preživeo mora baratati raznim veštinama i biti spreman na kompromise i nekada na čist bezobrazluk kako bi ostvario svoje ciljeve. Ne sumnjam da će Dragan uspeti da ostvari svoje planove i da će ga njegove slike proslaviti. U razgovoru sa njim mi je napomenuo da će sredinom ove godine objaviti i strip u kome će se pojaviti likovi iz naše istorije ali u malo drugačijem ruhu nego što smo mi navikli na njih (lik Save Savanovića, Koštane, Karađorđa).

slika Dragana Paunovića

Kasnije nam se pridružuje Čedomir Telesković Čeda koga upoznajem sa Draganom. Pre mesec dana sam Čedi pokazao Draganov sajt. Odmah je slikar prepoznao slikara i imao je samo reči hvale za Draganom rad. Za razliku od Draganovog stila slikanja, Čeda je apstraktni slikar. Njegovi radovi su najbliži slikaru Jacksonu Pollocku. Čeda stvara sjajne apstrakne slike. Metali koje je celog života posmatrao kroz mikroskop (njegovo zanimanje je bilo metaluški tehničar) i njihov oblik na mikro nivou sada se projektuju na njegovim platnima. Prava je šteta što Čeda nema web sajt na kome bih mogao da podelim svoje uživanje u gledanju njegovih slika, ali to ćemo uskoro rešiti pošto je pao dogovor da uradim Čedi web sajt. Inače, Čeda stvara i sjajne vitraže i vitražna ogledala. Ovo je svakako dosta retka umetnička forma.

Na kraju bilo je pravo uživanje slušati razgovor dva slikara, provesti jedno popodne u njihovom društvu. Čeda i Dragan su se dogovorili da urade jedan zajednički projekat koji će na vašu žalost ostati tajna, bar do trenutka kada bude počela njegova realizacija(stvar predostrožnosti, mnogo je loših ljudi koji bi gurali klipove u točkove). Naš sledeći susret je zakazan za Uskrs. To je bilo moje popodne provedeno sa slikarima. Sneg i dalje pada…

Moje prognoze su se ostvarile, za najbolji film na 82. dodeli filmske nagrade Oskar prograšen je “The hurt locker” čiju sam recenziju napisao pre dva meseca. Bivša supruga i reditelj napred navedenog filma Catherine Bigelow je pokupila Oskara za najbolju režiju čime je zaokružena pobeda nad neprikosnovenim Avatarom James Camerona, najgledanijim filmom ikad.

Atmosfera na dodeli Oskara je bila prilično opuštena. Prošle godine je bila u žiži svetska ekonomska kriza, a ove godine su Steve Martin i Alec Baldwin stvorili pravu atmosferu i uspeli da sve prisutne nasmeju u par navrata do suza. Novinar koji je vodio dodelu Oskara na RTS-u je mnogo loše odradio posao. Poput retarda je po pokušavao da prevede ono što su prisutni govorili i sve me je podsećalo na titl filma koji kasni. Bolje da je ćutao. Za simultani prevod ovakve manifestacije svakako treba naći nekog ko je vispren, ko brzo prevodi i ko može da prenese svu atmosferu koju ovakva manifestacija nosi.

photo: http://www.yorkblog.com

Sve u svemu meni je ove godine zanimljiv sukob dva glavna filmska ostvarenja bivših supružnika Bigelow – Cameron. Iako je “The hurt locker” niskobudžetni film a Avatar gigant koji gazi sve pred sobom, ipak me je ova drama u Iraku više privukla nego mega efektima nabudženi Avatar. Još jedna zanimljivost je ta da je ove godine nominovinano prvi put 10 filmova za kategoriju najbolji film. Glumica Sandra Bullock je ove godine proglašena za najgoru glumicu (Zlatna malina) za film “Sve o Stivu” a takođe je osvojila nagradu Oskar za najbolju glumicu u filmu “The blind side”, što se nikada ranije nije desilo u istoj godini.

Svakako ću se potruditi da pogledam “Crazy Heart” sa Jeff Bridgesom (priča o ostarelom country pevaču), Matt Damon “Invictus”, Woody Harellson “The messenger”, Christopher Plummer “The last station”.

Gradonačelnik Niederzimmerna, malog mesta u Nemačkoj, Christopher Schmidt-Rose je došao na originalnu ideju da prodaje udarne rupe na putu u svom gradiću. Očigledno, bez dovoljno finansijskih sredstava da puteve i ulice u svog gradiću sanira, došao je na ideju da proda udarne rupe putem interneta. Cena jedne rupe je 50 evra. Za vrlo kratko vreme sakupilo se i više novca nego što je potrebno da bi se sanirale sve udarne rupe.

Ova priča i ne bi privukla moju pažnju da nisam neobavezno gledao drugi dnevnik RTS-a i da nisam čuo opasku voditelja dnevnika koji na kraju reportaže mudro zaključuje:

-Koliko bi se samo para kod nas zaradilo.-

Stara kineska taoistička priča govori o seljaku koji je živeo u vrlo siromašnom selu. Smatrali su ga dobrostojećim jer je imao konja za oranje i prevoz. Jednog dana konj je pobegao. Svi susedi rekli su mu kako je to zaista strašno, ali seljak je samo odgovorio “Možda”. Nekoliko dana kasnije konj se vratio i doveo dva divlja konja. Svi susedi složili su se da je to zaista velika sreća, ali seljak je samo rekao “Možda”.

Sledećeg dana seljakov sin pokušao je jahati jednoga od divljih konja. Konj ga je zbacio i mladić je slomio nogu. Seljaci su izrazili svoje žaljenje zbog velike nesreće koja ga je snašla, ali seljak je ponovo samo rekao “Možda”.

Iduće nedelje sprovedena je mobilizacija. Svi mladići bili su mobilizirani osim seljakovog sina, jer je imao slomljenu nogu. Kada su mu seljaci rekli kako je srećan, odgovorio je “Možda”…

izvor: iz knjige “Čuda se ipak događaju” autor Majda Rijavec

U neobaveznom razgovoru sa dr Milošem Rakićem, administratorom i kreatorom sajta doma zdravlja Majdanpek upoznao sam se sa par zanimljivih opcija koje sajt nudi a koje iskreno rečeno nisam sretao na drugim sajtovima slične sadržine.

Pre svega kalendar toka trudnoće nas upoznaje sa tokom trudnoće, predstavljenim kroz zanimljiv koncept kalendara. U kalendaru trudnoće prema nedeljama je predstavljeno kako se trudnoća odvija i možete se upoznati sa rastom bebe kroz ceo tok trudnoće. Osim toga, na ovoj strani možete pronaći i rečnik trudnoće gde su objašnjeni pojmovi koji se tiču same trudnoće.

Na strani ženski kalendar se možete upoznati sa menstrualnim ciklusima žene. Kroz 6 grafikona i kalendar koji izračunava ciklus menstruacije možete imati detaljan uvid u menstrualni ciklus, plodne i neplodne dane, koji su dani preporučeni da se začne dete muškog ili ženskog pola.

U sekciji roditeljstvo možete preuzeti zanimljive knjige u .pdf formatu a koje se tiču obrazovanja i vaspitanja dece (nezgode se dešavaju I deo, nezgode se dešavaju II deo, pametna knjiga i škola bez nasilja).

Rezime cele priče je da se sajt doma zdravlja u Majdanpeku lepo razvija, i svakoga dana osvane neka nova informacija koja se tiče zdravstva u ovom gradu. Šteta je što se malo više ne obraća pažnja na inventivne projekte i ne pruža šansa mlađim ljudima da pokažu šta znaju već se svaka novina gleda podozrljivo i sa nepoverenjem. Kako zadržati u gradu ljude koji su u stvari budućnost ovog grada, bez mladosti i inventivnosti ovaj grad je osuđen na propast. Znam da ćete vi koji ste upoznati sa situacijom u gradu Majdanpeku shvatiti o čemu pričam. Miloše svaka čast, samo napred.

Pre fudbalskog meča između Argentine i Brazila, argentinska kompanija za proizvodnju kondoma je objavila sledeću reklamu:

Brazil je pobedio i njihova fudbalska organizacija je odgovorila sledećom reklamom:

Source: dejanjanosevic.com via mailbox