Juče mi je stigao cirkularni mail od jednog druga koji navodi razloge zašto ne treba plaćati RTV pretplatu i kako smo svi obmanuti od strane EPS-a, RTS-a i države a u vezi famozne pretplate. Evo tog maila:
Po Zakonu o radiodifuziji, pretplatu za RTS plaća onaj ko je prijavio prijemnik (nebitno da li gledaš RTS ili ne i nebitno za šta koristišprijemnik – možda za gledanje filmova preko DVD-a dok je povezan sa računarom?).
Po istom Zakonu o radiodifuziji, RTS izričito nema ustavna prava i samimZakonom o radiodifuziji nema zakonska prava da ti ulazi u stan i proverava da li imaš prijemnik ili ne.
Prema Zakonu o informisanju, javni sevis (RTS) je dužan da prezentuje tačne i istinite informacije. RTS je slagao da svako mora da plaća pretplatu čime je počinio prekršaj protiv ovog zakona, a prema Zakonu o krivičnom postupku zaposleni u RTS-u su počinili krivično delo obmane. Pretplatu mora da plaća samo onaj ko je prijavio prijemnik. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ne može se potraživati bilo kakva naplata sem ako su obe ugovorne strane saglasne. Dakle ne može se potraživati naplata od onog ko nije pristao na ugovor. Krivično je delo zaposlenih u RTS-u potraživati novac od onog ko nije pristao na ugovor ili od onog ko nije prijavio prijemnik.
Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, niko nema prava da deli vaše lične podatke drugima sem u slučaju vaše lične saglasnosti. Zajedničkom uplatnicom EPS-a i RTS-a, EPS je prekršio ovaj zakon, a radnici EPS-a su počinili krivično delo prikazivanjem vaših licnih podataka RTS-u, kao npr vaša adresa stanovanja gde vam je i upućen račun. Prema Zakonu o krivičnom postupku, onaj ko pristaje na krivično delo smatra se saučesnikom u krivičnoj radnji. Plaćajući račun za struju i “pretplatu” finansiraš onoga ko vrši krivično delo nad trećim licima (u ovom slučaju svi ostali koji plaćaju račun za struju i RTS “pretplatu”, a bez ugovora iliprijemnika).
Pošto su zaposleni u EPS-u počinili krivično delo odavanja ličnih podataka i zaposleni u RTS-u počinili krivično delo prinudne naplate, zastrašivanja ilaganja nad trećim licima jer 720 hiljada ljudi je prinudno platilo i plaća “pretplatu” i to bez prijavljivanja prijemnika i bez potpisivanja ugovora,ti lično koji si finansirao EPS i RTS svojim “računom za struju” si saučesnik u zločinu prinudne naplate i odavanja ličih podataka o drugima, sem ako si žrtva istog računa za struju u kojem slučaju treba da tužiš EPS i RTS sudskim organima Republike Srbije.Prekinite da budete saučesnici u zločinu nad preko 2 miliona ljudi, jer vam preti maksimalna zakonska kazna od 40 godina zatvora!!! Pitajte Legiju ako meni ne verujete, pravda je spora, ali dostižna! Upozorenje – ako ovo forwardujete na dovoljan broj e-mail adresa, očekujte iznenadnu promenu nekih zakona u “narodnoj” skupštini, ali vas svejedno molim da forwardujete svima.
U prvom pasusu autor navodi podatak da RTV pretplatu plaćaju samo oni koji su prijavili posedovanje tv prijemnika a Zakon o radio difuziji (“Službeni glasnik RS” br. 42/02 od 18.7.2002) kaže u članu 81. stav 7. Zakona da: “Sva fizička i pravna lica koja su vlasnici prijemnika dužni su da prijave nabavku prijemnika republičkoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa, a sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine i pokrajinskoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa.” Zakon jasno i precizno propisuje da su svi koji poseduju prijemnike DUŽNI da prijave iste.
U drugom pasusu autor maila se poziva na jednu od Ustavom zagarantovanih sloboda da nadležni organi nemaju prava da ti ulaze u stan i proveravaju da li posedujete tv prijemnik ili ne. To je istina, ali dellimična. U članu 81. stav 11. Zakona o radio difuziji (“Službeni glasnik RS” br. 42/02 od 18.07.2002.) navodi da: ” Ustanova javnog radiodifuznog servisa ne može da vrši kontrolu posedovanja prijemnika na način kojim bi se ugrozila ustavna prava građana.” Zakon nije naveo koji su to načini ali svakako da svako normalan može da zaključi da vam niko neće obijati vrata da utvrdi da li posedujete tv prijemnik ili ne. Država i njeni organi će svakako naći sofisticiraniji način da to utvrdi da se izvrši napred navedena kontrola.
Dalje, kreator maila se poziva na krivično delo obmane gde je RTS objavila podatak da se tv pretplata mora platiti. Licemerno bi bilo sa naše strane da posedujemo tv prijemnike i da ih nismo prijavili a da tvrdimo suprotno, da i ne posedujemo. Znači da i mi obmanjujemo RTS. Ne može niko da me ubedi da poseduje tv prijemnik a da bar jedanput nije prebacio kanal na prvi ili drugi program RTS-a.
Što se tiče normi obligacionog prava, ja bih pre rekao da ovde ne postoji uopšte obligacioni odnos između RTS-a i njegovih korisnika. Ako je RTS javni servis i ako je osnivač tog javnog servisa država, ovde se više ne radi o dispozitivnim normama koje vezuju dve ugovorne strane po slobodnoj volji već sada govorimo o imperativnim normama koje stvaraju pravne odnose između države, s jedne strane, i pravnih i fizičkih lica sa druge strane. Imperativne norme se moraju poštovati i tu nema nikakve dvojbe. Ako država nešto propiše a ti se ne povinuješ njenoj volji ti si svakako prekršilac njenih zakona. Ni ovaj navod kreatora maila ne drži vodu.
Na kraju ovo sa odavanjem podataka od strane EPS-a nas svakako dovodi do prethodnog pasusa u kome sam već naveo da se radi o imperativnim pravnim normama i da je država pronašla način da efikasno naplati svoje usluge. Znači da ne možemo govoriti o odavanju ličnih podataka između dva npr. privatna subjekta, ovde postoje preduzeća čiji je osnivač država koji su opštili na pravno utemeljen način tako da i ova tvrdnja autora maila ne pije vodu.
Pravnik sam po struci i navodi u gore pomenutom mailu su isprovocirali moje zdravo rezonovanje i znanje tako da sam morao da napišem ovaj opštiran tekst kako bih razbio neke nedoumice. Iskreno, smatram da je plaćanje tv pretplate diskriminatorno i da cela ova oblast nije uređenja na pravi način. Ipak ovo je samo moje subjektivno mišljenje i odgovor na cirkularni mail koji kruži Srbijom.
Film je protkan poezijom i harizmom Jima Morrisona. Ceo taj filmski predložak se temelji na radu ovog sjajnog umetnika. Jim je predstavljao lepak koji je održavao Dorse na okupu. Sirova energija koja je samo na momente bila kanalisana od strane ostalih članova benda. Sam rad benda je prikazan na filmu. U početku karijere Jim je zagonetan, nije toliko nagrižen alkoholom i drogama ali kako band ostvaruje uspeh Jim se menja, teško je kontrolisati njegov ego, postaje skandal majstor i bezobrazno provocira američki sistem vrednosti. Film obiluje nekim činjenicama u vezi benda koji su malo poznati javnosti ali takođe i dokumentarnim snimcima koji do sada nisu objavljivani u javnosti. Ovaj film će vam svakako približiti Dorse i Morrisona na jedan drugačiji način. Svakako je za preporuku da pogledate ovaj sjajan dokumentarac koji razbija celu koncepciju Hollywoodskih blockbustera i prikazuje nam život jednog rock benda i jedne rock zvezde na realan način.
