Ostavimo po strani činjenicu da sam pasionirani skijaš i da volim sve što je u vezi sa belim stazama (ok, ok to što sam par puta izjavio za bordere to je više bilo koškanja radi), film “Frozen” me je stavio pred dilemu da li ću vožnju četvorosedom ski žičare na Staroj Planini prihvatiti kao razonodu? Napominjem da sam nešto slično doživeo pre tri godine na Kopaniku, kada sam se izgubio u šumi, van obeleženih staza i kada me je pukom srećom našao moj drug Peđa u stanju opšteg šoka i bez ideje da preuzmem nešto pametno i spasim sebe. Jedino što mi je padalo na pamet je bilo da zovem upomoć dok god imam glasa. Kasnije se to ispostavilo kao pametno. Pedja me je čuo i pobrinuo se za mene. Mogu da vam kažem da je to iskustvo kada si blizu smrti, jako intezivno i stavlja vas u stanje šoka, kada se polako predajete. Tek kasnije u toku dana sam shvatio u kakvoj sam opasnosti bio. Jedno od pravila na planini koje smo naučili ja i moji drugari tada je bilo da se van obeleženih staza uvek skija u grupi, najmanje troje skijaša, sve ostalo je neznaje ili prihvatanje nepotrebnog rizika.
Osim toga, moje iskustvo sa zaglavljivanjem na žičari uopšte nije prijatno. Pogotovu ako vas jak vetar šiba u lice, na visini od pedeset metara iznad zemlje, gde nemate gde da se sakrijete i to na nadmorskoj visini od oko 1.500 metara. Pola sata koliko smo bili zaglavljeni, bili smo totalno urnisani. Glava me je užasno bolela, prehlada je bila neminovna, jako neprijatno iskustvo.
Frozen (Smrznuti) započinje bezazleno, dva ortaka i riba dolaze na skijalište kako bi proveli neobavezni vikend u skijanju (boardovanju). Kako su cene ski pasa u US poprilične, oni se odlučuju za varijantu podmićivanja radnika na žičari da ih propusti da skijaju za sića lovu. Posle malo nećkanja on pristaje. Pada veče i njih troje posle večere odlučuju se na jedan ludi brzi spust planinom po noći. Dolaze na žičaru, ponovo se švercuju i kreću žičarom ka vrhu staze. Negde na polovini puta žičara se zaustavlja, gase se svetla i neobavezno zezanje posle desetak minuta pretvara se u pravu noćnu moru.
Ovaj survival horror je bilo stvarno mučno gledati, ipak ono što svakako vredi u ovom filmu je gluma troje mladih glumaca (ne vredi navoditi im imena, tek se probijaju u filmskoj industriji) koji su na upečatljiv način dočarali kako teške i mučne tako i one trenutke kada se vraćaju na neke lepe stvari u životu a u cilju da odagnaju tešku situaciju u kojoj su se našli.
Ovaj film je snimljen za gledaoce sa čeličnim živcima i jakim stomakom. Ako želite da prožitive košmar u kome su se ova tri filmska lika našla, svakako vam preporučujem da odgledate ovaj film. Vi ostali zaboravite na ovo filmsko ostvarenje i odledajte nešto laganije i neobaveznije.
Rešio je da ne posustane i nastavio je da putuje dalje. Ubrzo je naišao na jedan grad u kome se na gradskom trgu skupila svetina koja je jako galamila. Očito se nešto dešavalo. Prišao je shvatio da narod nije znao šta piše na jednoj velikoj tabli. Pročitao je naglas da je ulaz na obližnju pijacu slobodan. Ubrzo se rasčula priča o tome pa ga je jedan bogati trgovac uzeo u svoju službu. Mladić je lepo napredovao, zaradio je veliko bogatstvo, kupio je sebi lepu kuću sa imanjem, oženio se i dobio decu.