Večeras se desila jedna čudna ali i čudesna situacija. Slučajno sam u dubinama interneta naišao na moj blog, na koji sam zaboravio da i dalje postoji. Gotovo da sam digao ruke i prestao da verujem da je on živ i zdrav i da i dalje egzistuje na internetu.

Brzo sam preleteo njegovim stranama želeći da se uverim da on stvarno postoji, da je funkcionalan i da su tekstovi koje sam pisao u prethodnih petnaestak godina (15 ) i dalje postoje. Uf, kakav je to flashback bio ove noći. Ceo jedan deo mog života, na jednom mestu, u jednom velikom komadu, na dohvat ruke.

Ok, neka ovo bude prvi, preliminarni tekst na blogu koji još postoji, sa WordPress temom koja je stara i pritom neresponzivna (ali meni jako draga) i sa ultra cool logoom koji sam nekad davno dizajnirao.

O sreće, o radosti, dobro došao Dragane na svoj blog.

Umesto da stadion u gornjem delu grada bude oaza na kojoj će se igrati utakmice, a van sportskih termina, mesto gde će rekreativci vežbati i porodice izvoditi svoju decu, stadion je postao obično đubrište i velika nepodšišana livada.

Prethodnih mesec dana sam počeo da treniram, što uključuje kombinaciju vožnje bicikla i trčanje. Podrazumeva se da trčim na stadionu u gornjem delu grada koji se nalazi nedaleko od moje stambene zgrade. Kada sam počeo da trčim odmah mi je upalo u oči đubre koje je bilo razbacano po celom stadionu. Pre svega tu je bilo puno plastičnih flaša, konzervi energetskih napitaka, vlažnih maramica, plastičnih kesa, baš mnogo mnogo đubreta. To mi je mnogo smetalo iz razloga što volim da trčim na sređenim površinama gde mi neće upadati u vidno polje ugažena bela plastična kesa posred staze ili gomila iskorišćenih vlažnih maramica.

Posle par dana trčanja rešio sam da počistim ceo stadion. Uzeo sam plastičnu kesu i krenuo stazom kojom se trči pritom ubacujući u nju sve što mi se našlo pod rukom. Trkači koji su prolazili pored mene su me gledali u čudu. Nekoliko starijih gospođa koje na stadion dolaze da pešače su me samo prošle pored mene pri tom ništa ne govoreći. Jedan od trkača koji me je iz viđenja poznavao mi je prišao i rekao “Svaka čast, i meni je to palo na pamet ali eto, nikada to nisam uradio.” Paaa, neko je morao.

Još jedna stvari koja upada u oči je nesređen stadion. Ove godine nije ošišan. Trim staza na kojoj se trči je nesređena, tako da se trkači muče sa busenjem i dve staze na kojima se trči su bukvalno utabane od strane trkača. Osoblje Sportskog Centra “6. avgust” još jednom je svojim nemarom dovelo do toga da stadion ne liči na sportski objekat već na običnu livadu. Žao mi je porodica sa malom decom koje bukvalno ne smeju da puste mališane u nepodšišanu travu bojeći se da ne nalete na neku razbijenu flašu ili ne daj bože zmiju. Zašto nadležni iz SC “6. avgust” ne rade svoj posao to je već davno ispričana priča. Ako je zelena površina ispred hale mogla biti ošišana i sređena to je dokaz da je i stadion isto tako mogao biti sređen i prilagođen upotrebi a u korist građana Majdanpeka.

Molim vas šerujte ovaj tekst na svojim profilima ako koristite facebook kako bi ova informacija bila viđena od strane nadležnih i kako bi neko odreagovao. Hvala.

Ovo je prvi tekst na blogu koji će u sebi imati primese politike. Možda je to tako i normalno kada se zna da će se u nedelju 16.03.2014. godine održati republički parlamentarni izbori. Ja sam apolitičan, nikada nisam bio član nijedne političke stranke, moj stav simpatisanja određene političke opcije se menja od izbora do izbora, što je u neku ruku i normalno, kada se sagleda situacija koliko naši političari lažu i obećavaju u svojim predizbornim kampanjama.

Zašto sam potaknut da napišem ovaj tekst? Verujte mi da ne bih napisao ništa, ne bih komentarisao u javnosti takođe, držao bih se po strani i ćutao bih. Ono što me je pokrenulo da sednem za tastaturu i iznesem svoj stav su “lažni profili na majdanpečkim grupama” koje se nalaze na fejsbuku. Većina grupa na fejsbuku a koje se tiču Majdanpeka su zatrovane lošim namerama, komentarima lažnih profila članova u kojima se napada sve i svja i gde nema rezona u kritikovanju opštih društvenih pojava, dešavanja u gradu Majdanpeku, lomljenja nogu političkim predstavnicima stranaka u Majdanpeku i ostalim stvarima. Očigledno je da sada svi imaju fejs i da svako čita ono što se tamo napiše, tako da sfera uticaja napisanog ostaje i brzo se širi u gradu kakav je Majdanpek.

Znajući da su majdanpečke grupe veliki katalizator negativne energije ja sam pre izvesnog vremena rešio da napustim veći deo istih i da se skoncentrišem samo na one grupe koje promovišu zdrav aktivizam u gradu, a njih je jako malo. Negativna energija pojedinih lažnih profila koji se nalaze na većini majdanpečkih grupa je dobio boost baš nekoliko dana pred izbore, a sve u cilju da se određeni ljudi diskredituju i tako im se nanese šteta pred predstojeće izbore. Ok, to nije sporno ako čovek ima osnovane i potkrepljene argumente i ako se predstavi imenom i prezimenom i stane iza svojih reči. Očigledno nije tako, očigledno da među nama postoje ljudi koji jako lukavo, perfidno i kvarno koriste benefite društvenih mreža kako bi ostvarili svoje prljave ciljeve i napadali ljude bez osnova. Najveća sramota u tim grupama je što administratori nisu prepoznali vređanje na nacionalnoj osnovi i što nisu odmah reagovali i isključili te maligne članove iz grupa. Pošto sam bio administrator određenih grupa na fejsbuku, znam koliko odgovornosti i tereta nosi posao vođenja određene grupe, gde se određene stvari jednostavno moraju cenzurisati iz razloga što ne može svako da piše šta hoće a pogotovu ako vređa drugog, iznosi klevete, optužbe bez pokrića i krije se iza lažnih naloga.

Suština ovog teksta je da administratori tih grupa moraju da reaguju u trenutku i preduprede svaku zlonamernu akciju  bez pokrića i ne dozvole da se neargumentovani oblici napadanja provlače danima i nedeljama po fejsbuku. Demokratija ne podrazumeva da svako priča šta hoće i koliko hoće. Ona pre svega znači zdravu i pravno argumentovanu konverzaciju u kojoj pojedinac, imenom i prezimenom stoji iza svog stava i drži dokaze u rukama. Hajde da očistimo grupe na fejsbuku koje se tiču Majdanpeka od taloga koji se nakupio i komentarišemo zdravo, progresivno i bez skrivanja kako bismo pokrenuli neke stvari sa mrtve tačke.

Mrzim oktobar! Donosi hladnoću sa Karpata, pretvara sunčane dane u hladna, memljiva jutra i sumrake pune magle. Oktobar u ovako malom gradu je ogavan. Sivilo neba se pretače na hladne fasade zgrada, na lišće koje opada, na lica ljudi. Kada padne noć uhvatim sebe da me pritiska neki težak teret u grudima, nit’ si tamo nit’ si vamo. Gde si? Zaglavljen si između leta i zime. Kiša počinje da lije, ona ne prestaje da pada i danima zasipa grad. Ima li išta gore od kiše koja pada danima a hladno je. Ledi ti se krv u žilama, hladnoća se zabija do kostiju, ona reže.

Ovde je teško. Moja priča uvek ima nesrećan kraj i nije ništa manje nesrećna nego tvoja. Kada mi pričaš svoje probleme ja na moje breme stavljam i tvoje, tako nam je teže, skenjaniji smo, udruženi u tim govnima života. Naviknuti na njesra, na šamarčinu koju svakog dana popiješ od života, na pljuvanje u lice kada vidiš da je nekom dobro a ti uvek na nuli, nekad na kecu sa tendencijom vraćanja na nulu. Ne, bolje neće biti, taj nakurčeni stav koji imaš za sve i svakog je ok, tako se preživljava ovo govnjivo vreme.

Mrzim oktobar, donosi depresiju, donosi magle. Magle je teško preživeti u oktobru. Okuju ulice, hladne su, ne možeš videti kroz njih. Oktobar je teži i suroviji sa njma. Kada uveče krenem ulicama srećem grupe klinaca koji sa kapuljačama na glavama idu istim putanjama kojima idem i ja. Oni su mladi, u njihovim očima ne vidim sjaj. Mrzim oktobar.

Roland Garros je moj omiljeni teniski turnir. Pratim ga intezivno još od vremena kada je Gustavo Kuerten osvajao ovaj turnir. Roland Garros je svakako najteži teniski turnir na svetu a uzrok tome je šljaka, zemljana podloga na kojoj se igra najsporiji tenis i traži od igrača da bude maksimalno fizički spreman. Evo nekoliko zanimljivih činjenica koje je potrebno znati o ovom teniskom turniru.

Photo source: www.saidaonline.com

Turnir je dobio naziv po pilotu koji je nastradao u prvom svetskom ratu Rolandu Garrosu. Ovaj naziv teniski turnir dobija 1920. godine.

1891. godine je nastao ovaj turnir i tih prvih godina su učestvovali samo teniseri francuskih teniskih klubova tako da je ovaj turnir bio zatvorenog tipa. Dame su prvi put igrale 1897.

1925. godine je turnir postao otvoren za amaterske tenisere iz celog sveta a od 1968. godine turnir je otvoren za amaterske i profesionalne tenisere.

2007. godine uvedene su iste novčane nagrade za muškarce i žene.

Novčane nagrade na turniru su sledeće:

Pobednici Roland Garrosa i pobednice Roland Garrosa u singlu.

Kao izvor za ove informacije korišćena je Wikipedija a na zvaničnom sajtu Roland Garrosa možete videti najsvežije informacije koje se tiču ovog turnira.

Nesreća ne bira ni vreme ni mesto da nas zadesi. Takav je bio i zemljotres koji je zadesio grad Kraljevo i okolinu. Tog trećeg novembra u dva sata po ponoći svi smo osetili podrhtavanje tla i nikom nije bilo prijatno. Kreće drmanje i onda dolazi onaj neprijatni trenutak kada moliš Boga da se isto umiri. Samo mogu da zamislim kako je ljudima u Kraljevu bilo strašno. Gledali su kako im pucaju zidovi, ruše se plafoni, razbija nameštaj po sobama. Sve što smo do sada gledali na televiziji ne može da opiše razmere štete koja je pogodila Kraljevo i okolinu.

Blogeri i korisnici društvenih mreža u Srbiji su iz tog razloga pokrenuli građansku inicijativu saGLASNI. Osnovna ideja, odnosno, građanska saGLASNOST zajednice je da utičemo na donosioce odluka u jedinicama lokalne samouprave da 50% planiranog budžeta za proslavu Nove godine odvoje za postradale u Kraljevu. Do duše, ne mogu da tvrdim da Majdanpek ima spektakularne dočeke novih godina, ali svakako se određena suma novca može izdvojiti za pomoć Kraljevu.

Ako ste saglasni sa akcijom možete pomoći na jedan od sledećih načina:

1. potvrdite nam svoju saGLASNOST pisamcetom na adresu saglasnost@saglasni.rs. Dostavite kontakt podatke i svoj logo.

2. obavesite svoje partnerske i kišobran organizacije o inicijativi

3. obavestite o inicijativi članove gradskih veća sa kojima ste u kontaktu

4. pustite svojoj mailing listi info o inicijativi

5. pratite nas na Facebooku, Twitteru (uz #saglasnost, #saglasni), na našem sajtu.

6. raspričajte o akciji.

Ovo je najmanje što možemo da uradimo kao pomoć Kraljevu. Široka građanska inicijativa je potrebna kako bi se prikupilo što više para za pomoć i kako bi se iskoristilo ovo lepo novembarsko vreme i pružena pomoć bila efikasnija. Zaboravite bar na trenutak na chatovanje na Face-u sa ekipom, glupe igrice i učlanjivanje u infatilne grupe tipa “Svi mi koji….” i svojim gestom koji će vam oduzeti par minuta pružite podršku ovoj širokoj akciji.

Tog 03.08.2008. godine sam ostavio pušenje. Prošlo je tačno dve godine od tad. Posle 15 godina pušenja, elegantno i beskompromisno sam se oslobodio poroka. Kako sam to učinio? Za sve je “kriva” jedna knjiga koja je učinila pravo čudo “Lak način da ostavite pušenje” autora Allena Carr-a koja me je na čudesan način preobratila u nepušača posle samo 100 pročitanih strana. Iako sam i sam sumnjao u čudo, ono se ipak desilo.

Smatram da je čin ostavljanja pušenja za svakog pušača ličan, subjektivan. Pušio sam 15 godina i sada, nakon dve godine apstinencije, mogu da kažem da nije lako ostaviti ovaj porok. Sve se menja, navike i rituali koji su bili sastavni deo pušenja moraju nestati. Treba se izboriti sa krizama, treba uložiti mnogo truda, raditi na sebi, padati i ustajati da bi se pobedio ovaj porok. Činjenica je da je svaki ex pušač potencijalni pušač i dalje i da treba svakodnevno paziti da se ne poklekne u toj borbi.

Nakon dve godine od prestanka pušenja shvatio sam jednu gorku istinu. Pušači sa kojima sam se susretao u ovih dve godine su jako netoleratne osobe. Ima izuzetaka ali jako malo. Priznajem da sam i sam bio takav dok sam pušio, ali sada, iz ove vizure, vidim koliko je teško robovati cigaretama. Shvatio sam da svaka priča koja se vodi sa pušačima u vezi svakodnevnih situacija da mi npr. “smeta ako neko puši u mom stanu ili kancelariji” dovodi do podsmešljivog stava prema meni. Na moje mučenje kada mi npr. ide dim u lice sagovornika na nekom javnom mestu a pušač to vidi, umesto da ugasi cigaretu on nastavlja nemilosrdno sa torturom. Najviše mi je žao male dece u okruženju pušača.

Kada se sve presabere, došao sam do zaključka da treba ulagati u svoju budućnost, u zdravlje za neke buduće dane kada treba biti spreman da se uhvatiš u koštac sa životom da da budeš zdrav, za sebe i svoju porodicu. Pušenje na duži period ruinira zdravlje, posledice nisu vidljive odmah ali svakako dolazi do njih. Ne želim da dajem savete pušačima koji čitaju ovaj tekst, ja sam svoju bitku dobio, ponosan sam na sebe i svakako sam postao bolji čovek zbog ovog čina.

Juče smo odlučili da posetimo Prerast, prirodni kameni most koji je oblikovan milionima godina od strane same prirode. Nikada ga ranije nismo posetili, verovatno iz razloga što smo očekivali da je daleko i da se do njega teško stiže. Pogrešili smo. Pitam se koliko je Majdanpečana posetilo Prerast? Smatram da ih je malo.

Prerast se nalazi u neposrednoj blizini Majdanpeka, 5 kilometara ka Donjem Milanovcu. Tog dana je pobedila želja da se otkrije nešto novo i da se pobegne iz usijanog betona grada. Pretpostavljali smo da je Prerast daleko od puta i da se treba pešačiti nekoliko kilometara kroz gustu bukovu šumu i da se treba uspinjati uz neke hridine. U svemu smo pogrešili. Prerast se nalazi na samo 800 metara od puta i lako je stići do njega. Treba pregaziti na nekoliko mesta malu rečicu (ne znam joj ime) i stići do zadate destinacije. Ono što nam je odmah upalo u oči jeste činjenica da smo sreli nekoliko stranaca koji su se upravo vraćali sa Prerasta. Jbt. stranci ga posećuju a mi koji celog života nekoliko kilometara od ovog mesta, prvi put obilazimo ovu prirodnu lepotu. Packe je bio inicijator svega (Vanju i mene nije bilo teško nagovoriti da krenemo u avanturu), a kao razlog posete bila je emisija Jovana Memedovića koji je snimio baš o Prerastu. U emisiji Prerast izgleda tako mali, gotovo da se svod ovog mosta može rukom dohvatiti ali kada smo se našli ispod njega, u trenutku smo se razuverili. Most je visok oko 150 metara i predstavlja impresivno delo prirode.

Ispod Prerasta protiče mala rečica koja pravi prirodne kade od kamena koje su nas takođe zainteresovale. Očas posla smo poskidali patike i krenuli bosim nogama kroz rečicu da se osvežimo. Packe je otišao korak dalje pa je rešio da se ceo osveži u jednoj širokoj kamenoj kadi.

Ono što je jako pokvarilo celokupan utisak je činjenica da je prilaz samom Prerastu jako težak, neobeležen, treba se probijati kroz gustu travu rizikujući da vas nešto ne ujede ili polomite nogu. Nadležni (pretpostvavljam da je to Turistička organizacija opštine Majdanpek), ništa nisu uradili po pitanju ovog problema. Na samom prilasku Prerastu nema table koja bi vas uputila ka njemu (u jednom delu šume izlazite na raskršće i tada treba da nastavite levo), i koja bi vam dala generalne informacije o ovom prirodnom fenomenu. Lepo je sve to predstaviti na slikama, brošurama, ali se o prirodnim lepotama treba brinuti i na licu mesta. Turistima treba omogućiti da na civilizovan način posete ono što im nudimo, nadam se da se oni stranci sa početka teksta nisu izgubili negde u šumi???

Ovaj blog počinjem sa hroničnim bolom u desnoj nozi a koji je posledica neke vrste uklještenja kičmenih živaca. Ja neću kao naš ministar zdravlja otići na operaciju diskus hernije i rešiti svoj problem u vezi leđa u nekoj od zemalja zapadne evrope već ću se prepustiti lokalnom iscelitelju koji će me osloboditi bolova metodom lečenja koja se prenosi u njegovoj porodici sa kolena na koleno.

Priključujem se akciji koju je za 07.07.2010. pokrenula drugarica blogerka Mahlat očigledno revoltirana bahatim ponašanjem ministra zdravlja i svim aferama koje prate njegov rad.

Ovo je link ka facebook grupi za davanje ostavke ministra zdravlja.

Evo i strane na kojoj se iznose podaci zašto ministar treba da podnese ostavku, strana je dobro argumentovana.

Juče mi je stigao cirkularni mail od jednog druga koji navodi razloge zašto ne treba plaćati RTV pretplatu i kako smo svi obmanuti od strane EPS-a, RTS-a i države a u vezi famozne pretplate. Evo tog maila: