U Majdanpeku će se 12.12.2009. godine održati multimedijalni događaj “Re-Bel” u organizaciji udruženja građana Re-fresh i Kancelarije za mlade opštine Majdanpek. Re-Bel je koncipiran kao prezentacija više vidova umetnosti. Ovaj događaj će predstavljati sintezu vajarstva, slikarstva i muzika.

photo source www.re-fresh.org.rs

Ceo događaj će se odigrati u velikoj sali Doma Omladine u Majdanpeku. Satnica događaja ide ovako:

• 20:00 časova – “Terratoria09” Mladi vajari će predstaviti svoje skulpture u terakoti. Oni su već izlagali ove godine na Belefu a cilj projekta “Terratorija09” bio je oslobađanje umetničkog duha i izlaženje iz ateljea, galerija, radionica i neposredna komunikacija umetnika sa gradom, građanima, javno i bez svih onih elemenata koji bi nas, obične posmatrače, otuđilo od umetničkog dela. Sa tim ciljem su i došli u naš grad.
• 20:30 časova – Kofein, images & graphic design Izložba radova Dušana Petrovića, mladog majdanpečkog umetnika. Ovaj umetnik će predstaviti svoje radove u sferi grafičkog dizajna, ilustracije i dizajna majica.
• 21:00 časova – Projekcija spotova bendova Repetitor i Kriške predstavnika nove Srpske alternativne rock scene. Kako organizatori navode, cilj im je da majdanpečku publiku upoznaju sa najaktuelnijim bendovima, predstavnicima nove Srpske underground scene. Majdanpek je oduvek bio urbana sredina koja je pretežno težila rock’n’rollu.
• 22:00 časova – Koncert bendova Kriške (Beograd) i Repetitor (Beograd) a kao bend domaćin sviraće Zentare u klinču (Majdanpek).

Ovakvi događaji, u svakom slučaju, stvaraju pozitivnu sliku o samom gradu. Kulturna dešavanja šalju sliku o Majdanpeku čitavom regionu, kao gradu koji je živ, koji ima kulturnu scenu, gde su mladi aktivni u osmišljavanju zabavnog i kulturnog sadržaja. Ovo je pozitivan primer da se dobrom organizacijom i zalaganjem omladinaca mogu u gradu dešavati lepe stvari. Ok, poželimo dobrodošlicu gostima i lepo se provedimo na predstojećoj “Re-Bel” manifestaciji.

Grooveshark radio stanica mi je odista pomogla u pronalaženju muzike koju volim da slušam. Oduševilo me je činjenica koliko je ovaj radio lak za korišćenje. Na glavnoj strani može da se ukuca naziv izvođača neke muzike i na sledećoj stranici vam izbaci selektovanu, (uploadovanu) muziku. Možete da napravite vaš “User Account” na sličnom principu na kome rade Last.fm i My space.com, bukvalno da birate koju ćete pesmu od odabranog izvodjača da slušate. Isto tako i da kreirate sopstvene play liste. Još jedna pogodnost koja mi je zapala za oko je to da muzičari koji imaju sopstvene projekte mogu da prebace svoju muziku na ovaj radio, i da sarađuju sa ostalim izvođačima, a ujedno i daju svoju kritiku.

photo source: www.dhamlett.com

Slušajte muziku do mile volje jer Grooveshark nije još jedna “trial version” On-Line radio stanica što je jos jedan plus za nas internet korisnike u Srbiji. Ekipa iz grooveshark-a je izbacila i statističke podatke u vezi sa slusanošću, što radi na principu preslikane verzije “Google analitics”. Ova muzička zajednica je u stalnim pregovorima sa muzičkim izdavačima (licencama), od kojih potražuju muziku za free On-line reprodukciju. Po njihovim rečima pojedine velike izdavačke kuće im nisu dozvoljavale pristup i saradnju tako da se to u početku činilo dosta kontraproduktivnim. U poslednje vreme većinu pregovora su završavali sa uspehom, tako da do danas imaju ugovore sa oko 100 izdavača. Osnivači ovog Internet radio portala su Sam Tarantino i Josh Greenberg. Njima pomaze jos 40 saradnika prezentera, menadžera, web dizajnera, inženjera i ilustratora.

30.11.2009. u kasnim popodnevnim časovima se održala promocija ansambla neobičnog imena Misteria Carpatica koji je na trenutak razbio ustajalu kulturnu atmosferu majdanpečke stvarnosti. U Galeriji centra za kulturu opštine Majdanpek se te večeri skupilo oko 30-tak ljudi. Atmosfera je bila uobičajena za majdanpečka umetnička dešavanja, šteta što nije došlo više ljudi što je znak da ljudi ne pridaju previše pažnje kulturnim dešavanjima u gradu.

Na samoj promociji je pušten materijal sa RTS-ovog jutarnjeg programa gde su članovi ansamba gostovali. Projektovane su tri numere. Ovaj snimak sa javnog servisa je jedini video materijal koji oni poseduju. Nakon toga su deljeni promotivni audio diskovi albuma “Dacia Ripensis”. Ansambl izvodi tradicionalnu vlašku (balkansku) i evropsku muziku na originalan način. To je fuzija tradicionala sa rock, jazz i funk aranžmanima. Tako snimljene melodije tradicionalnoj muzici daju nov smisao. Bend je osnovan 2001. godine a ozbiljnije kreću sa radom 2008. godine. Ansambl čine Cristian Wagner (panova frula, frula, kaval, saksofon), Kristijan Đuđa (harmonika), Saša Risteski (bubanj), Miljan Đukić (gitara), Đorđe Tadić (udaraljke i klavijature), Alina Kožokar (vokal), Doru Ursu (cimbalo), Mile Paunović (truba), Vlada Stefanović (bass gitara).

Na žalost ansambl nema promotivne video materijale na nekom od internet servisa kao što je npr. youtube.com, last.fm, myspace.com itd. Promotivni koncert održaće se u subotu 05.12.2009. u 20:00 časova u velikoj sali Doma omladine Majdanpek.

Ima pravaca muzike koje u našoj zemlji, pogotovo u provinciji, ljudi slabo poznaju. Post/Rock kod nas je okarakterisan kao muzička mainstream pojava ali samo u većim centrima (Beograd,Novi Sad…). Postoje bendovi koji sviraju ovaj muzički pravac ali se za njih malo zna. Tržište je zatvoreno i bendovi slabo dolaze do afirmacije i uspeha.

Kanadski band “The Chronicles of Israfel” sviraju neku vrstu eksperimentalnog Post/Rocka. Pošto volim da pretražujem internet, i slušam razne radio stanice i Web site-ove, pronašao sam i njih sasvim slučajno, jer uglavnom imam preporuke mojih prijatelja koji poprilično poznaju rock scenu i na osnovu toga pravim selekciju. Ovaj band ima debi-album koji se zove “Starborn Tome I”. Idejni vođa benda Dominic Cifarelli je bivši gitarista grupe “Pulse Ultra” . Pesme su im u nekim delovima dosta melodične i pevljive dok u narednim momentima podsećaju na najčvršći progressive/neo metal. Koriste dosta semplera i synth zvukova što ja lično volim…

photo source: www.myspace.com/thechroniclesofisrafel

The Chronicles of Israfel imaju odlične ideje tako što se svaka pesma nastavlja u sledeću, imaju odlične prelaze iz harmoničnog raspoloženja u histerični rock. Volim kada se band odlično kanališe i kontroliše svoja raspoloženja. Album definitivno preporučujem mlađoj publici pošto ovaj bend tako i zvuči, totalno mladalački. Zanimljiv podatak je da basista ovog banda svira i u grupi pevača i gitariste grupe “Sistem Of A Down”. Definitivno je ovo bend koji ima šta da kaže i pošto je ovo debi album, moja ocena je 8.

Kalifornijski Death/Trash/Speed Metal sastav postoji još od davne 1982. godine. Četvorica momaka (Kerry King – gitara, Jeff Hanneman – gitara, Dave Lombardo – bubnjevi i Tom Araya – bass gitara i vokal) su rešili da naprave band koji ce svirati čvrsto, brzo, jako, glasno i beskompromisno. Rade demo snimke koji uspevaju da dođu do kompilacije Metal Massacre III i to im obezbedjuje ugovor sa diskografskom kućom Metal Blade. Za ovu etiketu izdaju dva antologijska albuma Show No Mercy 83. godine i Hell Awaits 85 godine. Super brzom i neverovatno preciznom svirkom veoma brzo pridobijaju Heavy Metal fanove željne žestokog zvuka. Produkcija je veoma “mutna” tako da se neki elementi svirke, kao npr. glas gube u do tada nezabeleženoj grmljavini.

photo source: devilsontheroad.blogspot.com

Karakteristican dubok zvuk gitara dobijali su maksimalnim opuštanjem žica i takvu “tehniku” sviranja sa spuštenim štimovima doveli su do savršenstva. Tekstovima dominiraju morbidne teme smrti, torture i satanizma. Sledeći album Reign in blood snimaju 1986. godine. 10 pesama staju na 28 minuta svirke, teško, glasno i nadasve brzo. Veliku popularnost stiče pesma Angel of death inspirisana nacističkim “likom i delom” dr Mengelea. Sledeći album South of Agression i Seasons in the Abyss postižu značajan komercijalni uspeh i ustoličuju bend na presto Heavy Metala. 1991. godine izlazi live album Decade of Agression. Moje upoznavanje sa bendom datira od 1993. godine i potpuno su me osvojili svojim sviranjem. Kada diskutujem o trash metalu sa bilo kim, Slayer je neizostavan. 2005. godine ova Heavy Trash atrakcija je nastupila na našem festivalu “Exit”. Ja na žalost, nisam išao da ih gledam. Zašto? Ne znam ni sam!!!

photo source: www.behindthehype.com

Ove 2009.godine Slayer ima potpuno novi studijski album”World painted blood”. To je još jedan brutalan album u nizu. Produkcijski je dosta bolji od prethodnog “Christ illusion”. Trudili su se da se čuje što prirodnije i čistije. Nastojali su da što manje digitalizuju zvuk kao što neki bandovi imaju običaj da urade. Album ima 11 pesama i svaka je priča za sebe, i po njihovom standardu pesme imaju trajanje od 3 do 4 minuta. Na prvo slušanje nisam bio oduševljen, ali ovaj album i nije za prvu loptu i pravo je malo osveženje u današnjem moru heavy bendova.

Slayer su izbacili u etar i kratkometražni film koji nosi naslov kao i pesma “Playing with dolls” sa novog albuma. Odlicna animacija i preporučujem da pogledate na Playing with dolls part I i Playing with dolls part II Ocena albuma: 9.

Želite li da čujete dobar Fusion-Metal? Muzička industrija je danas otišla daleko. Mnogi bandovi se trude da izbiju na površinu scene svirajući metal muziku u raznim pod-zanrovima. Pošto je termin ‘Fusion” poznat kao termin spajanja više elemenata u jedno, isti se odnosi na muziku i sve oko nje. Naišao sam sasvim slučajno na band koji se zove “Animals as Leaders” . Oduševila me je muzika koju ovaj band svira i koliko su u stanju da odu daleko sa muzičkim idejama. Ranijih godina, kada smo bili klinci, mi koji volimo malo tvrđi zvuk smo slušali “Metallica, Megadeth, Slayer, Black Sabbath”….i znalo se da je to vrhunac metala. Danas je slika potpuno drugačija, i vremena se menjaju.

photo source: www.last.fm

Da bi ste razumeli band kao što je “Animals as Leaders” morate imati određeno muzičko predznanje i preporučljivo je da ste naslušani muzike. Ovaj band svira virtuozni Metal-Fusion-Jazz sa uplivima synth zvukova i layer-a. Pošto je ovo instrumental band, glavnu iskru vodi gitarista banda Tosin Abasi . Čovek svira sedmožičanu i osmožičanu gitaru marke “Ibanez”. Neverovatno je to šta sve izvodi na ovom instrumentu. U jednom trenutku podseća na najtvrđi metal band, dok u sledećem momentu na čuvenog Steve Vai-a, pa malo upliva Yngwie Mallmsteena i John Petrucci-a. Ima tu i uticaja Jazz gitariste Pat Matheny-a. Na albumu se čuje pomalo zvuk Death-Fusion banda “Cynic”, ali je sve to dobro upakovano i imate utisak da je bend poprilično originalan. Na albumu ima 12 pesama i svaka je dosta različita od prethodne. Pored Tosin Abasi-a u ovom bandu sviraju još i: Javier Reyes, Chebon Littlefield i Navene Koperweis. Ovaj band preporučujem Fusion Jazz i Progressive Metal sladokuscima. Ocena 8.

Zadnjih nekoliko godina na internetu može se pronaći besplatna Mp3 muzika u ogromnim količinama. Ovakvi audio formati imaju visoku komercijalnu primenu danas i ona je raširena svugde u svetu. Mp3 je deo Mpeg1 standarda koji služi za dekodiranje audio ili video materijala koje je blizak VHS kvalitetu. Mp3 je skraćenica za “Moving picture experts group audio layer III”.

Smatram da ovakav format muzike može da bude dobrog kvaliteta. Na mom hard disku imam oko 200 gb-a uglavnom Mp3 muzike i to su većinom kompresije od 320 kbps ili 256 kbps. Retko sa neta “skinem” neku kompresiju koja je 128 kbps. Mnogi stručnjaci hvale takvu kompresiju, jer se dosta puta ovakav Mp3 format koji sam našao, zavisno od žanra muzike, loše pokazao.

photo source: improveverywhere.com

Napravio sam vrlo jednostavna poređenja (Mp3 eksperiment) kako bih vam pokazao o čemu se tu zapravo radi. Sticajem okolnosti, kod kuće imam lepu kolekciju Audio wave diskova koji puštaju kompresiju na 1141 kbps. Odabrao sam u Wave formatu “Fourplay” čuveni smooth/jazz sastav. Pustio sam preko Soundforge-a ovaj sastav(i dan danas smatram da za najbolje rezultate muziku treba puštati preko ovog programa ma koliko to nepraktično izgledalo). Pojačao sam određene umerene glasnosti i slušao nekih 2 do 3 minuta. Snima je bio odličan i kristalno čist. Stvar koju sam pustio zove se “Galaxia”. Ritam sekcija se čuje neverovatno bistro, od bass deonica do visokih tonova, činele, gitara, glas itd. Nakon toga sam tu pesmu Nakon toga sam tu pesmu namestio da u Soundforge-u program kompresuje na čuvenih 128 kbps. Testirao sam nakon kompresije istu pesmu i došlo je do određenog pada u kvalitetu zvuka. Nisam mogao da razaznam visoke tonove, to su uglavnom na bubnjevima činele, hi hat, bass bubanj je bio mutniji. Dakle, celokupna zvučna slika je definitivno lošija.

Zaključak je da ovakvi Mp3 formati ne mogu da se proveravaju na software zvučnicima za kompjutere ili nekim zvučnicima koji su “žnj” klase. Morate imati neke kvalitetnije monitorske audio sisteme ili još bolje, Hi-Fidelity zvučnike.

Imao sam tu sreću da uz moga oca koji je bio muzičar tj. gitarista naučim mnogo toga o muzici, muziciranju i tehnici koja sve to prati. Slušao sam i pratio mnoge savete ljudi koji su govorili o zvučnicima i kompjuterskim programima koji prate reprodukciju muzike. Prve ozbiljnije po kvalitetu zvučnike koje sam posedovao su bili “Peoneer” trosistemski zvučnici i “Yamaha” pojačalo. Ove zvučnike smo ja moj brat Nikola i moj već sada pokojni otac Franja kupili negde 2000. godine. Moj je otac već imao bend koji je uglavnom svirao narodnu muziku, ozbiljno je bio upoznat sa tehnikom ozvučavanja i svega toga sto prati audio tehniku.

photo source: www.theage.com.au

Trosistemske zvučnike smo negde 2003. godine zamenili, moje je mišljenje, možda i najkvalitetnijim dvosistemskim Hi-Fi zvučnicima koji postoje kod nas u Srbiji. To su zvučnici marke “Black widow” koji su ručno premotani na takozvanoj “špuni” i magnetu samog zvucnika. Za to je zaslužan jedan čovek koji se zove Dragić Dragicević. On je usavršio tehniku ručnog motanja zvučnika još daleke 1987. godine. Takvu veštinu je patentirao i sada je posle svih godina priznat u svetu kod audio tehničara, inženjera i doktora akustike. Zvučnici koje ja posedujem su njegov produkt.

U opremu koju posedujem spadaju: kutije za 8-inčne zvučnike visine 1,20 metara. Unutrašnjost je transmisionog oblika, 8-inčni zvučnik je postavljen na vrhu a visokotonac ispod. Wooferski nusprodukt izlazi na donjoj poleđini zvučnika. Inače ovi zvučnici su širokopojasnog karaktera i reprodukuju opseg zvuka od 20 do 2oooo Hz. Motani su na 2 Ohma, samim tim je zvuk ubrzan i kvalitetniji. Audio pojačalo mi je takođe ručne izrade.U pojačalo su ugrađeni germanijumski tranzistori u predpojačanju i pojačanju. Sve to radi u mono bloku na 10 watt-i , reprodukuje zvuk na jednom kanalu, samim tim radi na neverovatnih 1 Ohma. Za audiofile je sve ovo možda pretenciozno ali šta ćeš….sve što imam od audio hardware-a zahvaljujem gospodinu Dragiću. Od te 2003. godine u kontaktu sam sa njim, on je sam po sebi audiofil i veliki poznavalac zvuka.Naučio me je tajnama da kvalitet zvuka nije u samo u lepom izgledu zvučnika već u njihovoj izradi.

Od audio programa koje koristim kada slušam i snimam muziku su: windows media player classic, winamp 5.56, soundforge 9, fruty loop 9, nuendo. MEDIA PLAYER CLASSIC I WINAMP sam optimizovao tako da rade u mono opciji što se tiče reprodukcije zvuka. Samim tim je stereo sabijen u mix-mono verziju. Kada slusate muziku na ovim zvučnicima stičete utisak prirodnosti zvuka. Moj je lični savet da se izbegava slušanje muzike na kompjuterima koji imaju integrisane audio kartice. Najbolji kvalitet dobijate ako povezete CD player i pustite audio “WAVE” disk od 1411 kbps-a. Veliki pozdrav audiofilima širom sveta.

U zadnjih desetak dana kiša pada neprestano, ni traga ni glasa od Sunca. Ovakvo vreme je kreiralo zombi atmosferu. Svi koje poznajem su prilično natmureni, usporeni, svi pričaju o popodnevnom spavanju. Hmm jednostavno oktobar i novembar mesec u Majdanpeku predstavljaju najdepresivniji deo godine. Pade mi na pamet da napišem jedan tekst o deset lakih (muzičkih) komada koji mi pomažu da prebrodim ovu trenutnu meteopatsku krizu:

1. Dust in the wind – Kansas, slušam je već danima u automobilu, odlična stvar;
2. Protiv sebe – Block Out, uvek se naježim kada čujem ovu stvar, odmah mi se ispred očiju zavrti jedan od najboljih spotova koji je snimljen na našim prostorima. Gitarista Nikola Vranjković je odradio divne gitarske pasaže;
3. Even Flow – Peal Jam, band je u ovom periodu bio zajeban. Eddie je početkom devedesetih bio oštar, ljut, gnevan… prava stvar da razbije ove tmurne dane;
4. Ohne dich – Rammstein, krenuli su već komentari kako Rammstein neće doći u Srbiju jer će se nešto isprečiti. Ne! Kategorički odbijam da poverujem u to, kategorički rasterujem tamne oblake koji se nadvijaju ovih dana. Mitski spot, legendarna stvar najveće evropske koncertne atrakcije;
5. Little Wing – Carlos Vamos tapping version, samo se treba prepustiti i uživati u ovoj gitarskoj verziji, jednostavno…savršeno;
6. Paradigm Shift – John Petrucci, Da li vas je nekad udario kamion, ili možda strujni udar od 10.000 V? Ako se pitate kakav je osećaj preslušajte ovu stvar u rano jutro kada se probudite, neće vam trebati umivanje i kafa da bi se razbudili(hmm ova varijanta budjenja se preporučuje samo u ekstremnim prilikama);
7. Woodoo Chile – Casey Jones version, pravi paljevinski guitar cover na youtube-u. Casey je iz Australije, studira gitaru i vatreni je fan osamdesetih i svih onih heavy metal gitarista koji su harali pretposlednjom decenijom prošlog veka. Uvek se vraćam ovom cover-u koji je odsvirao u kuhinji. Pozitiva.
8. Play for me 2 – Greg Howe’s guitar competition by Muris Varajić, Muris je gitarista iz Sarajeva. Ovo je njegov snimak takmičarske svirke. Ovde ima svega i svačega i narodnjaka, fusion gitare i ne znam čega još ali sve to je lepo ukalupljeno i super odsvirano. Jedne kišne večeri sam satima vrteo ovaj video i uživao u kvalitetnoj svirci.
9. Koska – Kazna za uši, Heh, mladost i neke stvari koje su obeležile istu. Ne pitajte me kako sam se ovoga setio.
10. Masovna sarana – Horror piknik, Spid metal je živ, odlična stvar da se razmrdaju kosti po ovakvom šugavom vremenu.

Ovo je moja lista deset “lakih” muzičkih komada za kišni novembar. Probrano je kako bi naš narod rekao “red slanine pa red mesa, pa red slanine”. Obrni okreni, nekako je lakše kada se sluša kvalitetan mjuz. U ostalom vama na raspolaganju stoji sekcija sa komentarima gde možete linkovati šta slušate ovih dana pa da tako malo prodiskutujemo i o vašim muzičkim afinitetima.

Progressive metal grupa Dream Theater ima za sobom pozamašnu karijeru od čitavih 24 godina rada, oni sviraju još od daleke 1985. godine, članovi benda su imali bezbroj koncerata, kako sa matičnim bendom tako i sa side-project bendovima. Prolazili su kroz razne faze rock/metala i imali su velike oscilacije, uspone i padove. Pošto je grupa doživela veliki komercijalni uspeh i određeno zasićenje u umetničkom smislu jednoga dana Mike Portnoy, mastermind benda je došao na ideju da napravi putujući festival bendova slične progressive metal/rock orijentacije. To je bilo, po njegovim rečima, ispunjenje sna koji je sanjao desetak godina. Organizovao je severnoameričku i evropsku turneju 2008. godine. Ja sam veliki poštovalac i veliki fan Dream Theater-a i ovakva ideja me je u potpunosti obradovala.

Na turneji 2008. godine su učestvovali bendovi Dream Theater, Opeth, Between buried and me, Three. Severnoamerička turneja je prošla, smatra Mike Portnoy, fenomenalno, skoro da je išla u liniji sa komercijalnim uspehom. Bilo je mnogo gradova u opticaju, i po onome što je dokumentovano video zapisima mogu da kažem da je to bio đavolski dobro odrađen posao. Ekipu koja radi na ovim navedenim bendovima je strogo profesionalna u bilo kom pogledu. Chaos in motion turneja sve to i dokazuje.

2009. godine Mike Portnoy odlučuje da pozove bendove koji su stilski dosta različiti i manje poznati javnosti. Evropska verzija turneje okupila je bendove Dream Theater, Opeth, Bigelf, Unexpect. Bend Opeth svira neku vrstu death progressive doom metal, Bigelf predstavljaju cirkuzantski hard rock, Unexpect su black avangardni progressive metal. Turneja je obišla veće evropske gradove, najbilže gde su svirali našoj zemlji bila je Slovenija, u hali Tivoli u Ljubljani 31. oktobra. Verujem da je bilo nezaboravno.

Da bi ovakav festival došao i kod nas, Beograd ili Novi Sad trebalo bi se dosta pomučiti. Ne znam razloge zašto ovakvi bendovi zaobilaze našu Srbijicu? Menadžeri verovatno nemaju sluha ili šta god već… ovi bendovi su i kod nas prilično popularni i uveren sam da bi napunili Beogradsku arenu ili neki od stadiona. Mlađa publika koja voli da sluša ovakve pravce metala sigurno zna o čemu pišem. Potrebno je ovom kutku evrope malo i drugačije muzike. Jedini predstavnik sličnog pravca progressive space rockak koji je bio u Srbiji u SKC-u bio je Steve Vai 2005. godine, koji je publiku oduševljavao četiri sata koliko je i svirao.

Proći će još vremena pre nego naši organizatori festivala i koncerata svate mogućnost ovakve muzike kod nas. Super confusion koji će nas predstavljati u Londonu na takmičenju Battle of the bands svira baš neku vrstu progressive fusiona. Ostaje nada da mi koji volimo ovakve bendove ne moramo da idemo u susednu Bugarsku ili Hrvatsku, već da kao sav normalan svet gledamo velike progressive bendove u Beogradu i uzivamo u tome.