Već nekoliko godina unazad pišem jedan tekst u novembru mesecu a u vezi deset pesama koje su ostavile utisak na mene u tom periodu. Novembar je prilično depresivan mesec koji ostavlja dosta vremena da se popravi raspoloženje slušanjem muzike. Tako je i ove godine, nastavljamo tradiciju i evo moje liste od deset pesama za ovaj, prilično sunčani i topli, novembar 2015. godine.

1. Man in the box – Rob Lundgren cover – pratim već neko vreme ovog sjajnog pevača iz Švedske. Čovek moćnog glasa koji ima odličan youtube kanal sa obradama raznih bendova gde demonstrira svoje sjajne vokalne mogućnosti.
2. Tišina – Silente – @maja preporučila, ja odlušao i složio se da se radi o odličnom bendu koji te baš vozi. Odličan pop bend sa sjajnim tekstovima, pozitivna energija.
3. Depth Over Distance – Ben Howard – Sjajan, zaista sjajan Ben Howard. Čovek koji unosi novu svežinu u akustičarski indie zvuk. Jako ekspresivan u stihovima i pevanju. Stvar koju sam predložio je jedna od mojih omiljenih, često je stavim na repeat i vrtim satima.
4. We all die young – film Rock Star – Odlična stvar i sjajan vokal benda Steel Drag0n.
5. Ono sve što znaš o meni – Arseni Dedić – Ove godine nas je napustio jedan od najvećih muzičara, pevača i zvezda bivše SFRJ, veliki Arsen Dedić. Oduvek sam ga voleo i cenio. Počivaj u miru Arsene.
6. Neke su žene pratile vojnike – Riblja Čorba – Mnogo volim ovu stvar. Rajko Kojić je odsvirao odličan gitarski intro.
7. Hello – Adele – kraljica se vratila posle tri godine. Pre kompletnog albuma izbacila je ovaj singl i naravno pokidala na muzičkimi top listama.
8. Final Countdown – Europe – kad je nešto kvalitetno to traje, vreme mu ne može ništa. Koncert grupe Europe u Londonu 2011. godine. Odlična energija sa bine, odličan vokal, odličan feedback publike.
9. Medeno kolo – Branko Jovanović Bako – moje omiljeno kolo odsvirano na tamburi.
10. Zvuči kao Block Out – Dezareo – Radio sam neka razlaganja na gitari na temu zvuka Block Out-a.

Prethodne dve godine prekinuo sam sa pisanjem tradicionalnih blog postova “Deset lakih komada u novembru” koja se svodi na neku vrstu play liste muzike koju slušam uglavnom u novembru mesecu. Ove godine sam našao vremena da podelim sa vama deset stvari koje su se intezivno slušale u prethodnom periodu. Evo ih:

1. Depht Over Distance (Ben Howard) – magična stvar koju sam u stanju da vrtim satima. Ima neki mistični prizvuk, sjajna je da se sluša u mračnim noćima kakve hladni novembar nosi.

2. Nagrada za strah (Nikola Vranjković) – Eh, raspade se Block Out i Nikola ode svojim putem. Jedan od najznačajnijih autora savremene rock poezije Srbije. Ova stvar svojom simbolikom prosto osvaja. Ako želite da se preselite na neko lepo mesto gde ćete se osećati prijatno i ušuškano, pustite ovu stvar i zatvorite oči. Slike dolaze same.

3. Meni se dušo od tebe ne rastaje  (Azra) – Obožavam da je sviram na gitari, jedna od favorit pesama kada “ti bude teško”. Genijalni stihovi Džonija Štulića, genijalna akordacija.

4. Blackbird’s Song (Lee DeWyze) – Omiljena serija (The Walking Dead) i jedna mitska pesma u njoj. Opet gitara, opet sjajan vokal i sjajni stihovi.

5. Majdan (Block Out) – moje mišljenje je da je ovo najbolja stvar legendarnog benda. Atmosferična muzika i sjajni stihovi osvajaju najtananije delove duše. Obožavam je.

6. Čuvam noć od budnih (gostovanje Vlatka Stefanovskog u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem”) Minut i po magije Vlatka i Tommy Emannuela.

7. Uz Rijeku (Fit) – čistokrvni ex yu rock. Volim da osetim energiju ove stvari. Sjajna za slušanje “do daske pojačano”.

8. Escape from New York (remaster by @newmarko) full remasterizovana glavna tema, Marko je odradio odličan posao.

9. Rocket Queen (G’n’R) – ovu stvar od Gansa najviše volim a i slušao sam je ove godine intezivno. Timeless song #backToTheRoots.

10. Belief (John Mayer) – znaš ono, kreneš na putovanje, slušalice na uši, predeli se smenjuju a “Belief” ide na repeat dok se ne izliže od predjenih kilometara i tako do u beskonačnost.

Nastavljamo tradiciju playliste pesama koje se objavljuju samo u novembru mesecu. Prethodne dve godine smenila su se dva novembra, kišni novembar 2009. godine deset lakih komada za kišni novembar i sunčani novembar 2010. godine deset lakih komada za sunčani novembar i tako se nastavlja jedan lepa tradicija.

Za životom il’ za sudbinom – stvar sa novog albuma Block Outa u potpunosti opravdava naslov ovog blog posta. Pustite ovu stvar da vas odvede negde daleko. Mistika je sveprisutna u ovoj pesmi.

This is L (Acoustic guitar song) – Genijalni mladi gitarista iz Francuske, prava zvezda na youtube-u. Ova stvar takođe nosi mistiku u sebi i odlična je za putovanje u mašti negde daleko u hladnim novembarskim noćima.

Vasoline – Jedna od himni moje mladosti, legendarni Stone Temple Pilotsi, Grunge u najboljem svom izdanju.

Betovenova simfonija br. 9 – Sva lepota Betovene muzike fokusirana u jednoj simfoniji.

Sanduk – Horor Piknik izbacili novi spot, parodija koja je nadrasla samu sebe i postala tražena metal atrakcija sa gomilom vernih fanova. I ja sam jedan od njih.

Brod u boci (video) – Oliver Dragojevic i poznati hrvatski čelista Stjepan Hauser uradili su sjajnu interpretaciju ovog velikoh hita. Akordi na klaviru na početku pesme me razbijaju u paramparčad kada ih čujem. Sjajna produkcija.

Divni dani – Sjajna stvar KKN-a koja malo odudara od mistične atmosfere ovog blog posta, ali morao sam da ih stavim na playlistu iz razloga što su veliki band i uvek nose u sebi dozu originalnog i prepoznatljivog tona.

Bez – Veliki bend iz komšiluka, Goribor. Najveća koncertna atrakcija iz istočne Srbije meni posebno draga zbog teksta ove pesme. Tekst je ličan i upečatljiv, Trip hop iz istočne Srbije.

Come Fly With Me – Stari dobri Frank, ovu pesmu sam čuo na nekoj reklami, a kako ulazi u uvo na prvo slušanje stavio sam je na listu kao najveseliju pesmu ove playliste.

Desetu stvar možete dati sebi na volju i pronaći je na svom hardisku ili negde na netu, izaberite sami, od mene je dovoljno. Pozdrav.

Pre godinu dana sam napisao blog post o deset pesama koje su se našle na mojoj play listi za kišni novembar http://dezareo.com/2009/11/12/deset-lakih-komada-za-kisni-novembar/ . Ponesen lošim vremenom, kišom koja je padala danima i maglom koja je samo upotpunjavala celu depresivnu sliku napisao sam nešto o muzici koju sam tada slušao.

Ove godine je novembar izgledao blistavo, sunčano i sada se vrti neka malo različitija muzika u mom playeru. Pa da krenemo:

1. Open Your Eyes – Guano Apes – Već miriše na sneg, a gde je sneg tu je i skijanje. Ova stvar se iz godine u godinu provlači na playlisti koju pravim kada idem na skijanje. Osecaj kada se krene sa vrha staze uz Open Your Eyes se ne može opisati rečima.

2. Breathe – Swollen Members feat. Nelly Furtado – Evo i druge stvari koja ne zaobilazi moju ski play listu. Skijanje sa ovom pesmom su udari adrenalina u talasima. Uz ovu stvar izvlačim maksimum iz sebe na skijanju.

3. Wasted Years – Iron Maiden – Metalac sam bio i ostao, uvek i na svakom mestu, pa i na skijanju. Dobra stvar za zagrejavanje, pred polazak na skijanje.

4. Muzica de Paz – Papashanty – Evo benda koji dolazi iz Venecuele i svira odličan reggae. Prvi put sam ih čuo u jednom filmu o freeclimbingu i odmah sam pogledao soundtrack filma kako bih pronasao ovu stvar. Ima stvari koje ulaze u uvo na prvo slušanje, ova je takva.

5. Uspavanka za Radmilu M – Goran Bregović – Genijalna stvar najvećeg kompilatora bivše SFRJ. Moram mu skinuti kapu za ovu stvar. Volim da je slušam uveče, smiruje me.

6. 18 and Life – Skid Row – Veliki band, razbijali su svojevremeno. Ovu stvar sam prethodnih par meseci baš eksploatisao i širio na facebook-u. Ljudi su sjajno reagovali, lajkovali je i komentarisali. Evo live verzije sa početka devedesetih kada je band bio na vrhuncu slave.

7. Thundertruck – Igor Presnyakov – Sjajni rus koji razbija na akustičnoj gitari. Bukvalno mu nije potrebno pojačanje u vidu bass, ritam gitare, bubnja ili klavijature. Čovek sve sam svira i to sjajno zvuči. Na youtube mozete poslusati najveće muzičke hitove u njegovoj izvedbi.

8. Wind Cries Mary – John Mayer – Hendrix se uvek provuče kroz moje liste. Ovog puta sjajnu stvar izvodi John Mayer, možda najbolji mladi blues gitarista na svetu.

9. Mramor, kamen i željezo – Roboti – Moja bratanica Kaća i ja mnogo volimo ovu pesmu. Vrteli smo je ovog leta mnogo puta i pevali je zajedno. Kaća je ovu pesmu stavila svoj telefon i stalno je sluša. Sjajna stvar.

10. Oj livado rosna travo – Dobrivoje Topalović – Šta reći, ko je gledao sinoćnu epizodu serije “Moj rođak sa sela” i genijalnog Dragana Jovanovića kako peva ovu pesmu taj zna o čemu pričam. Ova pesma je “kao da zemlja plače”.

Eto to je deset lakih komada za sunčani novembar 2010. godine. Nadam se da će sa vama koji čitate ove redove svideti bar jedna stvar sa liste. I da ne zaboravim, srećan vam 29. novembar drugarice i drugovi.

Guitar Idol postoji od 2008. godine i predstavlja najveće online takmičenje gitarista na svetu. Internet je omogućio svakom gitaristi koji je dobar ili koji misli da je dobar, da se okuša u ovom zanimljivom takmičenju. Veoma je zanimljivo čuti i videti različite stilove, temperament i tehnike sviranja gitare. Takmičari se prijavljuju iz celoga sveta i samo nekolicina njih ulazi u finale koje se svake godine održava u Londonu.

Propozije takmičenja su precizne “Guitar Idol III is all about discovering original new talent – not someone who can play a perfect cover version!”, treba komponovati svoju stvar, uraditi backtracking. Zatim takmičar treba snimi video kako izvodi svoju pesmu uživo i da uploaduje taj video na zvaničnu stranu sajta www.guitaridol.tv Svaka kopija neke druge pesme ne dolazi u obzir i predstavlja eliminacioni faktor. Tu se priča ne završava. Takmičaru se daju odrešene ruke da reklamira svoju pesmu na internetu, radiju, televiziji i tako sebi poveća popularnost kod ljudi koji će glasati na sajtu za njegov ulaz u finalno takmičenje. Prilično zanimljiv koncept, zar ne?

100 finalista se bira 28. januara 2011. godine. Do 18. marta 2011. godine se odvija druga faza ovog takmičenja a u maju mesecu 2011. godine se održava finale u Londonu na kome sviraju samo nekolicina odabranih. Fina je stvar pratiti ovo takmičenje nekoliko meseci pre finala, gde možete videti kako se kukolj odvaja od žita. Jedna od najimpresivnih stvari je finalno takmičenje u Londonu. Mene je iznenadila činjenice da pesme koje se izvode uživo uopšte ne liče na studijska izdanja. Neki od takmičara koji su bili moji favoriti su totalno loše odsvirali svoje stvari uživo.

U prethodne dve godine među finalistima su se našli i gitaristi sa ovih prostora. Pre sve tu je Muris Varajić, momak iz Sarajeva, sa širokim dijapazonom muzičkih stilova kojima vlada. Ono što je karakteristično za njegovu svirku što vrlo lepo zna da ukomponuje narodne motive u svoju svirku. Lepo je čuti na ovom velikom takmičenju zvuke rodnog kraja. Prošle godine u finalu se našao i makedonac Damjan Pejčinovski iz Ohrida. Odličan gitarista koji je imao zapažen nastup.

Pišem ovaj blog post – recenziju slušajući vanvremensku “Riders of the storm” grupe The Doors, negde iza ponoći. Napisati recenziju za dokumentarac “When You’re Strange” predstavlja pravo malo zadovoljstvo. Reditelj Tom Dicillo je uradio odličan posao. Ceo film prati jedna hipnotička atmosfera verno prenesena sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Film je sastavljen od snimaka koji prate rad grupe od 1965. do 1971. godine kada je Jim preminuo u Parizu. Kao centrala ličnost kroz ceo film provlači se Morrison, kao lepak koji je držao band na okupu, velika rock zvezda. Njegov haotični život lepo je prikazan za tih 6 godina koje su prikazane u filmu. Ovaj dokumentarac je prevashodno snimljen od slabo poznatih snimaka banda. Režija je odradila odličan posao i bukvalno gledanje ovog filma vas prenosi u vreme kada su Dorsi svirali. Narator u filmu je Johnny Depp koji neusiljeno pripoveda priču o bendu.

Film je protkan poezijom i harizmom Jima Morrisona. Ceo taj filmski predložak se temelji na radu ovog sjajnog umetnika. Jim je predstavljao lepak koji je održavao Dorse na okupu. Sirova energija koja je samo na momente bila kanalisana od strane ostalih članova benda. Sam rad benda je prikazan na filmu. U početku karijere Jim je zagonetan, nije toliko nagrižen alkoholom i drogama ali kako band ostvaruje uspeh Jim se menja, teško je kontrolisati njegov ego, postaje skandal majstor i bezobrazno provocira američki sistem vrednosti. Film obiluje nekim činjenicama u vezi benda koji su malo poznati javnosti ali takođe i dokumentarnim snimcima koji do sada nisu objavljivani u javnosti. Ovaj film će vam svakako približiti Dorse i Morrisona na jedan drugačiji način. Svakako je za preporuku da pogledate ovaj sjajan dokumentarac koji razbija celu koncepciju Hollywoodskih blockbustera i prikazuje nam život jednog rock benda i jedne rock zvezde na realan način.

Oficijelni sajt filma možete pogledati na ovoj adresi whenyourestrangemovie.com

Australijski band Wolfmother su jedina dobra stvar koja mi se desila danas. Pre otprilike godinu dana sam naleteo na jednom tv muzičkom kanalu na njih, bila je neka priča u vezi snimanja spota koji su tada radili i tu su me razvalili svojom svirkom. Zapamtio sam samo da je u njihovom nazivu reč wolf, ne znam iz kojih razloga ih tada nisam potražio na internetu i cela priča je od tada pala u zaborav. Jutros sam naleteo slučajno na ovaj band na youtube-u i opet sam doživeo rock’n’roll udar u glavu. Motherwolf stvarno praše svojom svirkom, a sada da vidimo ko su ti momci?

Wolfmother su osnovani u Sidneju, Australija 2000. godine a činili su ga Andrew Stockdale (ovaj čuvavi u sredini) i Chris Ross (desno na slici) i Myles Heskett (levo) do 2008. godine kada je u bandu ostao samo Stockdale koji okuplja novu ekipu oko sebe i nastavlja sa radom. Prvi album objavljuju tek 2005. godine pod naslovom Woman za koji 2007. dobijaju gremy nagradu a sa tog albuma se izdvaja istoimeni singl “Woman”

a takodje i stvar “Joker & The Thief”

Wolfmother izvode retro hard rock ali se svakako u njihovoj muzici osećaju jaki uticaji brith pop scene devedesetih godina. Pevač i frontman Stockdale ima glas koji podseća na glas Roberta Planta iz Cepelina. Njihove pesme ulaze u uvo već na prvo slušanje, kao da se radi o hitovima koje ste znali celog života a ne kao da su snimljeni pre pet godina. Ako želite da sebi priuštite malo neobuzdane i nekanalisane energije, pogotovu ako vam nedostaje poleta, preslušajte napred navedene stvari kao i ceo muzički opus ovog banda koji svakako zavređuje pažnju.

Više o bandu možete saznati na oficijelnom sajtu i putem wikipedije.

U junskom broju sveta kompjutera naleteo sam na zanimljiv prikaz web strane audiotool.com. Na ovoj strani možete da komponujete svoju muziku uz pomoć intuitivne flash aplikacije. Koliko god zvučalo neozbiljna ova moja tvrdnja da se može napraviti iole ozbiljna muzička stvar, moje iskustvo je bilo neverovatno. Posle par odgledanih tutorijala na youtube.com gotovo u trenutku sam bio spreman da uradim par house loop-ova koji su zvučali vrhunski.

Ceo projekat oko audiotool-a je počeo pre otprilike dve godine kada su njegovi tvorci došli na ideju da svako zaslužuje priliku da stvara muziku putem svog browsera. Posle par uspelih prezentacija razvojni tim je zasukao rukave i za ovih dve godine postojanja program je doživeo deset ozbiljnih izmena (update-a) da bi se došlo do finalne verzije 1.0 Firestarter.Celu priču pokreće Adobe Flash engine. Kada napravite svoj loop možete ga slobodno podeliti sa svim ljudima na mreži, a možete ga zadržati za sebe i objaviti ga kao svoje autorsko delo , pritom poštujući licencu koju razvojni tim zagovara (nema besplatnih a dobrih stvari danas). Ovaj projekat svakako zavređuje pažnju i svakako bi trebali da se poigrate sa ovom aplikacijom, biće to kvalitetno utrošeno vreme na netu gde ćete se za trenutak odvojiti od društvenih mreža koje preferirate.

Sačekao sam da se slegnu utisci sa koncerta grupe Rammstein iz Beogradske Arene od pre dva dana. Mediji bruje kako je bilo do jaja, kako je svirka bila epska, ali evo jednog viđenja običnog posetioca iz partera Arene. Svrha ovog članka nije da pljujem bend Rammstein već da ukažem na neke stvari koje sam ukapirao “gledajući” koncert. Rammstein nije kriv i njega izuzimam iz daljeg dela teksta.

Gde si bio? Na koncertu grupe Rammstein. Šta si radio tamo? Paaa “gledao sam” koncert!???

Da se ne lažemo, Rammstein su odsvirali koncert onako kako se od njih očekivalo, čak možda i bolje podstaknuti publikom koja ih je bodrila od prve do zadnje stvari. Ekipa iz Majdanpeka koja je pazarila karte za koncert nije se baš provela kako je očekivala. Očigledno iz neznanja, pazarili smo karte za parter ali nismo očekivali da nećemo videti ceo spektakl koji Rammstein ume da pruži. Uzalud sam se trudio da vidim šta se dešava na bili. Iz središnjeg dela Arene mogao sam samo da naslutim šta se dešava na sceni. Bubnjar koji je bio izdignut nekoliko metara iznad osnova bine se dobro video. Scenogravija iznad benda se videla odlično. Plamenovi su se videli odlično, lightshow je bio odličan, Til Linderman se nije video nikako.

photo: www.blic.rs

Što se tiče zvuka Arena je malo podbacila što se tiče nas “običnih smrtnika” iz partera. Smatram da je zvuk bio odličan baš tu ispred bine ali samo tu. Arena je jedno neakustično zdanje, i daleko od toga je zvuk bio totalno loš, ali….znate ono kada vas svirka na koncertu oduva totalno, kada vam se prevrne stomak od gitarskih rifova i bass linije, a bubanj reže sve delove mozga.

Zadnji deo koncerta smo se nemoćni povukli do samog ulaza u parter na zapadnoj strani i nekoliko nas dovitljivih se popelo na metalnu konstrukciju kako bi bar bis odgledali i videli nešto od atmosfere na sceni (Janosh i Maki su se pokazali kao vešti climberi). Kada se koncert završio došli smo do zaključka da koncert nije baš ispunio naša očekivanja, ne onako kako smo se nadali. Nije bilo loše ali nije bilo ni onako kako sam već napred u ovom članku naveo. Trebalo je kupiti karte za tribine (Janosh je pre par meseci bio na koncertu Van Gogha u Areni na tribinama i nije imao zamerke na scenu i ono što se na njoj događalo ali nije bio zadovoljan zvukom). Zvuk se negde rasipao i gubio je žestinu. Kako god, bili smo na Rammstein-u i opet ćemo kada budu gostovali kod nas, ali ovoga puta pazarimo karte za tribine… parter sucks.