Uskladiti se sa svojom sudbinom, za to je potrebna velika hrabrost i neustrašivost. Neustrašivost je najpobožnija osobina. Ljudi koji su puni straha ne mogu se maknuti izvan poznatoga. Poznato im pruža jednu vrstu udobnosti i sigurnosti zato jer je poznato.

Čovjek je posve svjestan, on zna kako da se ponaša u nekoj situaciji. Može ostati gotovo uspavan i može tako i dalje nastaviti jer nema potrebe za buđenjem. To je olakšica poznatog. Onog časa kad prijeđete granicu poznatoga javlja se strah, jer sad ništa više ne znate, sada ne znate što učiniti.

Više nećete biti sigurni u sebe, možete pogriješiti, zalutati. To je strah koji sputava ljude i drži ih uz poznato. A kad je netko ograničen samo na poznato, on je mrtav. Život se može živjeti samo u opasnosti – nema drugog načina. Jedino kroz opasnost život postaje zreo, raste.

Treba biti pustolov, uvijek spreman žrtvovati poznato zbog nepoznatog. To znači biti tražitelj. Ali kad osjeti radost slobode i neustrašivosti, nikad se neće pokajati jer tada zna kako živjeti optimalno. Tada saznaje što znači dogorjeti baklju života s obje strane.

I čak jedan časak toga intenziteta je veća nagrada od cijele vječnosti osrednjeg života.

Osho – indijski mistik

foto izvor: novosti.rs

Sredinom devetnaestog veka iz Nemačke u Beograd stiže sa suprugom i dvoje dece šeširdžija Herman i otvara svoju radnju.

Posao mu ide sasvim dobro, ne možda kako bi on želeo, no, nije mogao da se požali.

I kada su svi pomislili da je sve kako treba i kako je dolazak u Beograd bio – ono pravo, šeširdžija se razboli i umre.

Udovica je pokušavala da nastavi sa njegovim poslom, no, nije bila uspešna u tome, pa prodaje radnju i od Stojana Simića uzima u blizini nekadašnjeg groblja u zakup jedan lokal u kome je pre toga bila radnja pogrebne opreme.

Gospođa Herman u tom lokalu otvara kafanu u kojoj je pored pića bila služena i hrana. Umesto firme, ostavlja ispred radnje plehani venac, koji je zaostao od prethodnika, samo je platila nekome da ga oboji u zeleno. Niko ne zna da kaže kada je taj venac zamenjen tablom sa imenom kafane.

Kafana je radila dugo i posle gospođe Herman. Srušena je, posle sto godina postojanja, oko 1964. godine, ali je davno pre rušenja ostavila ime u nasleđe celom tom kraju i ulici koja izlazi na nju. To je bila poznata kafana “Zeleni Venac”.

izvor: Stranci u Beogradu – Politika 23.08.2015 – autor -Dragan Perić

Postoje dva vuka koji se uvek međusobno bore.

Jednom je ime Tama i Očaj a drugom je ime Svetlost i Nada.

Koji će vuk pobediti?

Pobeđuje onaj kojeg ćeš nahraniti.

Prethodne dve godine prekinuo sam sa pisanjem tradicionalnih blog postova “Deset lakih komada u novembru” koja se svodi na neku vrstu play liste muzike koju slušam uglavnom u novembru mesecu. Ove godine sam našao vremena da podelim sa vama deset stvari koje su se intezivno slušale u prethodnom periodu. Evo ih:

1. Depht Over Distance (Ben Howard) – magična stvar koju sam u stanju da vrtim satima. Ima neki mistični prizvuk, sjajna je da se sluša u mračnim noćima kakve hladni novembar nosi.

2. Nagrada za strah (Nikola Vranjković) – Eh, raspade se Block Out i Nikola ode svojim putem. Jedan od najznačajnijih autora savremene rock poezije Srbije. Ova stvar svojom simbolikom prosto osvaja. Ako želite da se preselite na neko lepo mesto gde ćete se osećati prijatno i ušuškano, pustite ovu stvar i zatvorite oči. Slike dolaze same.

3. Meni se dušo od tebe ne rastaje  (Azra) – Obožavam da je sviram na gitari, jedna od favorit pesama kada “ti bude teško”. Genijalni stihovi Džonija Štulića, genijalna akordacija.

4. Blackbird’s Song (Lee DeWyze) – Omiljena serija (The Walking Dead) i jedna mitska pesma u njoj. Opet gitara, opet sjajan vokal i sjajni stihovi.

5. Majdan (Block Out) – moje mišljenje je da je ovo najbolja stvar legendarnog benda. Atmosferična muzika i sjajni stihovi osvajaju najtananije delove duše. Obožavam je.

6. Čuvam noć od budnih (gostovanje Vlatka Stefanovskog u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem”) Minut i po magije Vlatka i Tommy Emannuela.

7. Uz Rijeku (Fit) – čistokrvni ex yu rock. Volim da osetim energiju ove stvari. Sjajna za slušanje “do daske pojačano”.

8. Escape from New York (remaster by @newmarko) full remasterizovana glavna tema, Marko je odradio odličan posao.

9. Rocket Queen (G’n’R) – ovu stvar od Gansa najviše volim a i slušao sam je ove godine intezivno. Timeless song #backToTheRoots.

10. Belief (John Mayer) – znaš ono, kreneš na putovanje, slušalice na uši, predeli se smenjuju a “Belief” ide na repeat dok se ne izliže od predjenih kilometara i tako do u beskonačnost.

307-ica se lagano približava Ustaničkoj. Bombarduje me Beograd sa milion informacija, ljudi, situacije, šarenilo boja, mnoštvo zvukova. Duboko dišem i osećam treptanje u stomaku, dlanovi se znoje. Moje reakcije su nagonske. Beograd ima svoj ritam, svoju brzinu, ili plivaš u njemu ili toneš. Zato postoji gruba podela na one koji Beograd obožavaju i one koji ga ne vole. Plivam niz Bulevar.

Gradom se sliva reka ljudi. Sa leve strane se kroz senku nekoliko krošnji lipa pomalja kafana „Lipov Lad“. Odjednom mi kroz glavu prolazi ideja kako bi bilo super popiti kafu u toj kultnoj kafani, porazgovarati sa konobarima, upoznati se sa istorijom tog mesta. Nastavljam dalje.

Đeram pijaca, gužva je. Sunce u zenitu, udara direktno u glavu. Bez obzira na vrućinu, ljudi imaju svoj ritam kretanja, nema frke, nervoze. Devojke su lako obučene, sa stilom, lepe su. Nema gužve u tramvaju, ipak jedna starija gospođa ulazi i pogledom traži gde bi sela. Devojka ispred mene, maloletna, sa slušalicama u ušima i ne primećuje gospođu. Ustajem i uljudno joj ustupam svoje mesto. Dobih jedno toplo „Hvala“.

Lelujam u ritmu vožnje, još dve stanice i silazim kod Vuka. Park je pun ljudi. Devojka na rubu stepeništa svira saksofon, neka zanimljiva jazz tema sa mnogo varijacija. Ulazim u podzemni prolaz, izlazim na drugu stranu ulice, nastavljam peške ka ETF-u. Gomila studentarije nervozno puši cigarete, grad svojom gužvom i larmom pritiska sa strane ulice, ispiti, predavanja, izneverena očekivanja pritiskaju s druge, cigarete se nemilice troše. Prolazim ih u mimohodu.

Nastavljajući hodom lagane konjice, sa rancem na leđima približavam se Tašmajdanskom parku. Konačno sam i tu. U parku je gužva, klinci poneseni svetskim prvenstvom u fudbalu pikaju fucu na male goliće. Čuje se „Ja sam Mesi“, „Ronaldo, Ronaldo“, graja para uši. Nekoliko fokusiranih starijih likova trči kroz park. Oni to čine predano, programiran napor, lipti im znoj sa čela, majice su im natopljene, ipak oni to rade predano, bezizražajnih lica oni trče i ne primećuju ništa oko sebe.

Lagano idem ka crkvi Svetog Marka. Fasciniran sam arhitekturom iste. Moj pogled je prikovan za ulaz iste. Teška masivna vrata su zatvorena kako ne bi dozvolila da jara podneva pojuri u nju. Prolazim je i krećem se iza zgrade glavne pošte. Izlazim na Takovsku ulicu, stajem na obližnoj stanici GSP-a. Nema gužve, čekam, strpljiv sam. Nailazi prvi autobus. Ne gledam broj, ulazim unutra i nestajem u pravcu Palilule.

Prošlo je pune dve godine od kada sam napisao poslednji tekst na mom blogu. Pre dve godine sam sticajem čudnih i neočekivanih okolnosti izgubio domen dezareo.com te sam iz tog razloga prestao da pišem blog. Posle dužeg perioda razmišljanja opet sam dobio želju da krenem da pišem te će ovaj blog biti na novoj adresi, subdomenu blog.dezareo.me.

U poslednje dve godine se izdešavalo dosta toga, čak bi se moglo reći da sam se našao u turbulentnom periodu koji još nije doživeo svoju kulminaciju. Narednih nekoliko meseci će doneti mom životu neke tektonske promene ali neću o tome pisati dok se to isto ne dogodi.

Prethodne dve godine su donele nekoliko lepih web projekata koje sam radio na više strana. Dosta toga se naučilo i bio je to jako kreativan period. Rezultate možete videti na adresi http://dezareo.me

Polovinom januara sam pokrenuo web sajt http://wp-serbia.com koji se precizno odnosi na WordPress platformu. Počeo sam da pišem seriju tekstova koji se odnose samo na WP, vesti, kratka upustva, o pluginovima i temama za WP, bez ikakvih pretenzija da to postane neki svaštara sajt koji će otići u neku drugu oblast. Isključiva priča se tiče samo WP-a i tako će i ostati. Smatram da su ljudi koji su došli na sajt i koji su čitali tekstove zadovoljni, a ja iskreno očekujem od sebe da ću naći vremena da što češće pišem o WP-u.

Pošto se uvek u svojim tekstovima dotaknem i Majdanpeka, na žalost egzodus pametnih odavde je više nego očigledan. Nataša i Miloš su napustili Majdanpek i preselili se na Maltu. Pametan potez, dvostruka mera, prvo otišli su iz Majdanpeka a drugo otišli su iz Srbije. Dragi moji ne razmišljajte o nostalgiji, gradite svoj svet na zdravim osnovama, sedite tu gde jeste a Srbija nije preko sveta, uvek možete da dođete ovde i razočarate se.

Jedna od stvari na koju sam posebno ponosan je i sajt http://markovlasic.com Marko piše sjajne pesme, i cela priča je zaživela kako treba od septembra 2013. godine kada je ovaj sajt sa poezijom krenuo da beleži lepu posećenost. Sa pravom mogu da kažem da je ovo trenutno jedan najposećenijih majdanpečkih sajtova. Marko polako uključuje još ljudi u ceo projekat i objavljuje njihove pesme. Moram da se pohvalim da sam i sam napisao nekoliko pesama a Marko i ja često prodiskutujemo o njima. Majdanpek ovakav sajt nikada nije imao, i ako postoji sajt koji se odnosi na kulturu ovog malog uspavanog grada, onda je to Markov sajt, jedna od retkih svetlih tačaka u ovom gradu. Keep going Marko.

U prethodnim redovima sam malo šturo opisao protekle dve godine, ali smatram da je to ok za jedan tekst koji treba da na jedan generalan način pokrije taj period. Neka se priča zavrti, a ovaj tekst neka bude početak buđenja bloga i mojih pogleda na svet i ono što taj svet čini. Pozdrav svima koji ste pročitali ovaj tekst.

Da li vam se ikad desilo da pročitate nečiji blog od prvog blog posta do poslednjeg? To nije sve, da li vam se nekad desilo da želite da čitate taj isti blog i dalje? Meni jeste, sa velikim uživanje sam pročitao blog bračnog para Novaković koji živi u Americi.

Danica i Nikola Novaković su 2008. godine dobili zelene karte i trbuhom za kruhom su se preselili iz Novog Sada u Chicago. Odmah po dolasku na tlo Amerike kreću da pišu blog na adresi novakovici.blogspot.com i tu kreće jedna velika avantura zvana život u USA. Danica i Nikola pišu toplo, iskreno, duhovito, ponekad tužno, zabavno, svega ima na njihovom blogu. Krenuo sam da čitam blog bukvalno od početka pa do zadnjeg posta koji su uneli pre neki dan. Blog započinje opisivanjem njihove prve nedelje na tlu Amerike. Opisuju kako se snalaze u velikoj tuđoj zemlji. Doživljavaju razne avanture, od potrage za odgovarajućim stanom, kupovinom nameštaja, mukom sa gradskim prevozom, Danicinom potragom za odgovarajućim poslom (Danica se živa namučila tražeći odgovarajući posao), opisuju kako je to naći se u drugoj zemlji, u gradu koji ima stanovnika više nego cela Srbija. Opisuju njihovo druženje sa našim ljudima u Americi, obilaze žurke, pišu o hrani, shopingu, selidbi, kupovini prvog auta i mukama sa kreditnom istorijom. Doživljavaju bukvalno kulturni šok i pokušavaju da se adaptiraju i prilagode novom životu uvek setno ističuli svoj Novi Sad i Sentu i izvodeći paralelu života u Srbiji i Americi.

Čitajući ovaj blog upoznao sam dvoje sjajnih, zanimljivih ljudi. Njihovo zanimljivo pisanje me je u nekim trenucima podsetilo da neki zanimljiv bestseler koji jednostavno ne ispuštate iz ruku kada krenete da ga čitate. Ja sam bukvalno pročitao ceo njih blog i očekujem da Nikola i Danica ne budu lenji i da nastave da pišu češće imajući u vidu obavezu prema nama koji čitamo njihov blog. Veliki pozdrav iz Srbije Novakovići.

Ne možeš noćima da spavaš, nemaš novca,

kao odmetnik od države, prinuđen da pozajmljuješ do besvesti.

Kloniš se nevolja, ali one tebe same pronalaze,

kafu nisi danima popio, a iz stana nisi danima izlazio.

Komunikacija se svela na internet, i po neko ako se smiluje.

I tako godine prolaze, a posao ni na vidiku.

I sam si sebi postao težak, u tom pritvoru,

koji si nevoljno napravio.

Evo mog tradicionalnog antikampanjskog teksta protiv duvanskog dima i cigareta. Tri godine je prošlo od kada sam ostavio cigarete i današnji dan predstavlja godišnjicu bez duvanskog dima koju obeležavam u vidu teksta koji pišem na blogu.

Slobodno mogu da kažem da posle tri godine od kada sam ostavio pušenje moj život izgleda potpuno drugačije. Cela filozofija hedonizma se promenila, sada to više nije cigareta i jutarnja kafa nego sam kafa u kojoj baš uživam. Pivo se takođe može piti bez cigarete. Posle ručka se može preživeti bez cigarete. Cigareta je postala deo istorije i nadam se da se više nikada neće vratiti u moj život.

Od kada je donet Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i od trenutka kada je on počeo da se sprovodi stvari, konkretno na mom radnom mestu, su se promenile iz korena. Okoreli pušači među mojim kolegama su sa negodovanjem prihvatile činjenicu da više neće započinjati dan tako što će uz kafu pušiti dve tri cigarete u svojim kancelarijama. Vrlo brzo su uvideli da je to vreme prošlo i sada disciplinovano poštuju Zakon i ne puše u kancelarijama. Ne tako davno, sećam se gustog oblaka dima koji se mogao videti i omirisati na spratu gde se nalazi moja kancelarija. Sada toga više nema. Kolege pušači sada, očigledno saterani uza zid, pronalaze različite načine da konzumiraju cigarete ali to svakako nije više u radnom okruženju.

Ovaj pasus teksta posvećujem čoveku koji je napisao knjigu “Lak način da ostavite pušenje” Alenu Karu. Fotokopija ove knjige, za koju nisam iskreno verovao da će mi pomoći da ostavim pušenje, se sasvim slučajno našla u mojim rukama. Jedan kolega je kopirao primerak ove knjige za sebe i ja sam ga zamolio da to isto uradi i za mene. On nikada nije pročitao svoj primerak, ja jesam i evo već tri godine sam nepušač. Alen Kar je napisao odličnu knjigu, preporučujem je svakom pušaču koji je iskreno rešio da ostavi cigarete, mislim da je to dovoljan korak da se uz knjigu reši ove nezdrave navike.

Postoji na internetu jedno dragoceno mesto koje mi je pomoglo da stvari oko pušenja sagledam na jedan realniji način, da podelim svoju muku sa ostalima, i da poslušam priče bivših pušača i onih koji to tek treba da postanu. Na forumu elitesecurity.org se nalazi tema Odvikavanje od pušenja, iskustva, saveti koju treba da poseti svaki pušač koji planira da ostavi cigarete. Ova tema sadrži preko 700 komentara i pregledana je preko 120.000 puta. Preporučujem da je posetite.