foto izvor: novosti.rs
Sredinom devetnaestog veka iz Nemačke u Beograd stiže sa suprugom i dvoje dece šeširdžija Herman i otvara svoju radnju.
Posao mu ide sasvim dobro, ne možda kako bi on želeo, no, nije mogao da se požali.
I kada su svi pomislili da je sve kako treba i kako je dolazak u Beograd bio – ono pravo, šeširdžija se razboli i umre.
Udovica je pokušavala da nastavi sa njegovim poslom, no, nije bila uspešna u tome, pa prodaje radnju i od Stojana Simića uzima u blizini nekadašnjeg groblja u zakup jedan lokal u kome je pre toga bila radnja pogrebne opreme.
Gospođa Herman u tom lokalu otvara kafanu u kojoj je pored pića bila služena i hrana. Umesto firme, ostavlja ispred radnje plehani venac, koji je zaostao od prethodnika, samo je platila nekome da ga oboji u zeleno. Niko ne zna da kaže kada je taj venac zamenjen tablom sa imenom kafane.
Kafana je radila dugo i posle gospođe Herman. Srušena je, posle sto godina postojanja, oko 1964. godine, ali je davno pre rušenja ostavila ime u nasleđe celom tom kraju i ulici koja izlazi na nju. To je bila poznata kafana “Zeleni Venac”.
izvor: Stranci u Beogradu – Politika 23.08.2015 – autor -Dragan Perić
Last 5 posts by admin
- Deset lakih komada za kišni novembar 2014. godine - November 20th, 2014
- Stadion - đubre i neošišana trava - August 24th, 2014
- Niz Bulevar - July 5th, 2014
- Izbori, Majdanpek i grupe na fejsu - March 14th, 2014
- Pauza od dve godine - February 2nd, 2014