Kako je početak nove radne nedelje i kako istu treba pregurati smatram da je pravo vreme da objavim jedan fighterski blog post koji sam napisao 10.10.2007. godine i objavio ga na prethodnom blogu www.dezareo.bloger.hr

photo source: www.jamiiforums.com

Ovaj blog post je posvećen najboljem bokseru svih vremena Muhamedu Aliju i legendarnom boks meču protiv Džordža Formena 1974. godine u Kinšasi (tadašnji Zair, današnji Kongo), koji su bokserski stručnjaci nazvali “Rumble in the Jungle” (grmljavina, batinanje u džungli). Neviđena pompa koja je pratila ovaj boks meč nikada ranije a ni kasnije nije viđena u svetu boksa. Ceo jedan zanimljiv splet događaja koji su prethodili ovom boks meču, učinili su isti najboljim boks mečom svih vremena. Muhamed Ali je tri godine pre ovog meča lišen titule svetskog šampiona u teškoj kategoriji zato što se oštro, javno i bez predrasuda suprostavio aktuelnoj američkoj administraciji i njenim stavovima u pogledu rata u Vijetnamu. Odbio je poziv za regrutaciju, pritom koristeći jaku medijsku pažnju koju je imao kao aktuelni prvak sveta, oštro je kritikovao stavove američke vlade povodom rata u Vijetnamu. Cela gužva koja se digla povodom tog slučaja dovela je do toga da američka bokserska federacija kazni šampiona oduzimanjem titule i zabranom da boksuje na teritoriji USA. Zabrana je trajala pune tri godine.

U međuvremenu, na scenu stupa nova bokserska zvezda Džordž Formen koji polako krči svoj put u svetu profesionalnog boksa i to na impresivan način. Za redom pobeđuje u blizu 40 mečeva od čega su mnogu završeni nokautom. Formen je izraziti udarač, u naponu snage koji ruši sve protivnike izuzetno agresivnim i napadačkim boksom. Mediji su mu zamerali da je dosta asocijalan ali on nije mnogo obraćao pažnju na to. Van ringa živeo je povučenim životom, a na ringu se pretvarao u pravu zver. Konačno, 1974. godine poznati promoter u svetu boksa Don King ugovara meč u Kinšasi, Zair između Formena i izazivača Muhameda Ali koji će ostati upamćen pod imenom “Rumble in the Jungle”, najbolji boks meč koji je svet ikada video. Ceo sportski događaj je bio u senci aktuelnog diktatora, Mobutu Sese Sekoa koji je za ovaj meč obezbedio 10 miliona dolara, po pet miliona svakom od boksera.

Muhamed Ali je ubrzo po dolasku u Zair postao prava zvezda, jasno svestan svoje rasne pripadnosti on uspostavlja sjajan odnos sa žiteljima ove siromašne zemlje. Na konferencijama za medije on ističe da je ponosan što je crnac i što će se najznačajniji boks meč u njegovoj karijeri odigrati u srcu Afrike. Naporno trenira ali uprkos svemu vodi i unutrašnju borbu sa sobom, svestan da se nalazi u poznijim godinama, da je napravio pauzu od tri godine i da protiv sebe ima jednog sjajnog ,mladog boksera u naponu snage koji do tada nije izgubio ni jedan meč. Muhamed Ali ne pokazuje da se boji i svojim sarkastičnim i humorističkim izjavama na račun Formena samo podgrejava ionako usijanu atmosferu. Formen ćuti i marljivo vežba za meč, ne komentariše izjave Alija. Neposredno pred meč Formen je doživeo neugodnu posekotinu iznad oka od strane svog sparing partnera pa je održavanje meča dovedeno u pitanje. Meč je odložen na nekoliko nedelja koje Ali koristi da se bolje upozna sa narodom Zaira, putuje po Zairu, nastavlja sa treningom i sakuplja mentalnu snagu za predstojeći meč.

Tog 30.10.1974. godine započinje najveći bokserski spektakl ikada viđen u svetu sporta, na fudbalskom stadionu u Kinšasi koji je bio popunjen do zadnjeg mesta. Ceo meč je prenošen putem satelita, i mnogi stariji ljubitelji boksa sa kojima sam pričao se sećaju te noći kada su boksovali Formen i Ali. Muhamed Ali pun samopouzdanja prilazi Formenu prilikom njihovog susreta pred sudijom koji im objašnjava pravila borbe i kreće sa provokacijama. Formen je smiren i ceka da borba počne. Konačno, počelo je “Batinanje u džungli”. Formen silovito započinje meč, u svom stilu, snažno napadački, bez respekta prema bivšem šampionu. Ali pleše po ringu, vešto eskivirajući Formenov tornado udaraca. Formen pun snage deli udarce u telo Alija ali pritom nikako ne uspevajući da zada konkretan udarac u glavu koji Ali sigurno ne bi uspeo da izdrži. Posle nekoliko rundi Ali se odlučuje za taktiku koja je Formena dovesti do iscpljenja i poslednjeg atoma snage. On dozvoljava Formenu da ga udara u telo, pritom vešto pokrivajući glavu, oslonjen leđima na konopce. Formen silovito nastavlja da napada Alija, ne dajući mu da predahne ni trenutka. Kraj meča se polako bliži, Formen je u ogromnoj prednosti i svi već vide novi poraz Muhameda Alija, međutim, tada dolazi neverovatna 8. runda meča. Ova runda se ne razlikuje od preostalih, Formen i dalje nastavlja sa napadima ali vidno umoran od konstantnih napada na Alijevo telo. Ali taktički čeka svoju priliku, i dvadesetak sekundi pre kraja ove runde serijom udaraca iz kontre šalje aktuelnog svetskog šampiona u boksu na pod. Ovo je jedan od najlepših nokauta koje je bokserski svet video. Na ovom YouTube snimku možete nokaut u 8. rundi meča koji je sa pravom proglašen najboljim boks mečom ikad viđenim, poznatijim kao “Rumble in the Jungle”.

Zadnjih nekoliko godina na internetu može se pronaći besplatna Mp3 muzika u ogromnim količinama. Ovakvi audio formati imaju visoku komercijalnu primenu danas i ona je raširena svugde u svetu. Mp3 je deo Mpeg1 standarda koji služi za dekodiranje audio ili video materijala koje je blizak VHS kvalitetu. Mp3 je skraćenica za “Moving picture experts group audio layer III”.

Smatram da ovakav format muzike može da bude dobrog kvaliteta. Na mom hard disku imam oko 200 gb-a uglavnom Mp3 muzike i to su većinom kompresije od 320 kbps ili 256 kbps. Retko sa neta “skinem” neku kompresiju koja je 128 kbps. Mnogi stručnjaci hvale takvu kompresiju, jer se dosta puta ovakav Mp3 format koji sam našao, zavisno od žanra muzike, loše pokazao.

photo source: improveverywhere.com

Napravio sam vrlo jednostavna poređenja (Mp3 eksperiment) kako bih vam pokazao o čemu se tu zapravo radi. Sticajem okolnosti, kod kuće imam lepu kolekciju Audio wave diskova koji puštaju kompresiju na 1141 kbps. Odabrao sam u Wave formatu “Fourplay” čuveni smooth/jazz sastav. Pustio sam preko Soundforge-a ovaj sastav(i dan danas smatram da za najbolje rezultate muziku treba puštati preko ovog programa ma koliko to nepraktično izgledalo). Pojačao sam određene umerene glasnosti i slušao nekih 2 do 3 minuta. Snima je bio odličan i kristalno čist. Stvar koju sam pustio zove se “Galaxia”. Ritam sekcija se čuje neverovatno bistro, od bass deonica do visokih tonova, činele, gitara, glas itd. Nakon toga sam tu pesmu Nakon toga sam tu pesmu namestio da u Soundforge-u program kompresuje na čuvenih 128 kbps. Testirao sam nakon kompresije istu pesmu i došlo je do određenog pada u kvalitetu zvuka. Nisam mogao da razaznam visoke tonove, to su uglavnom na bubnjevima činele, hi hat, bass bubanj je bio mutniji. Dakle, celokupna zvučna slika je definitivno lošija.

Zaključak je da ovakvi Mp3 formati ne mogu da se proveravaju na software zvučnicima za kompjutere ili nekim zvučnicima koji su “žnj” klase. Morate imati neke kvalitetnije monitorske audio sisteme ili još bolje, Hi-Fidelity zvučnike.

Imao sam tu sreću da uz moga oca koji je bio muzičar tj. gitarista naučim mnogo toga o muzici, muziciranju i tehnici koja sve to prati. Slušao sam i pratio mnoge savete ljudi koji su govorili o zvučnicima i kompjuterskim programima koji prate reprodukciju muzike. Prve ozbiljnije po kvalitetu zvučnike koje sam posedovao su bili “Peoneer” trosistemski zvučnici i “Yamaha” pojačalo. Ove zvučnike smo ja moj brat Nikola i moj već sada pokojni otac Franja kupili negde 2000. godine. Moj je otac već imao bend koji je uglavnom svirao narodnu muziku, ozbiljno je bio upoznat sa tehnikom ozvučavanja i svega toga sto prati audio tehniku.

photo source: www.theage.com.au

Trosistemske zvučnike smo negde 2003. godine zamenili, moje je mišljenje, možda i najkvalitetnijim dvosistemskim Hi-Fi zvučnicima koji postoje kod nas u Srbiji. To su zvučnici marke “Black widow” koji su ručno premotani na takozvanoj “špuni” i magnetu samog zvucnika. Za to je zaslužan jedan čovek koji se zove Dragić Dragicević. On je usavršio tehniku ručnog motanja zvučnika još daleke 1987. godine. Takvu veštinu je patentirao i sada je posle svih godina priznat u svetu kod audio tehničara, inženjera i doktora akustike. Zvučnici koje ja posedujem su njegov produkt.

U opremu koju posedujem spadaju: kutije za 8-inčne zvučnike visine 1,20 metara. Unutrašnjost je transmisionog oblika, 8-inčni zvučnik je postavljen na vrhu a visokotonac ispod. Wooferski nusprodukt izlazi na donjoj poleđini zvučnika. Inače ovi zvučnici su širokopojasnog karaktera i reprodukuju opseg zvuka od 20 do 2oooo Hz. Motani su na 2 Ohma, samim tim je zvuk ubrzan i kvalitetniji. Audio pojačalo mi je takođe ručne izrade.U pojačalo su ugrađeni germanijumski tranzistori u predpojačanju i pojačanju. Sve to radi u mono bloku na 10 watt-i , reprodukuje zvuk na jednom kanalu, samim tim radi na neverovatnih 1 Ohma. Za audiofile je sve ovo možda pretenciozno ali šta ćeš….sve što imam od audio hardware-a zahvaljujem gospodinu Dragiću. Od te 2003. godine u kontaktu sam sa njim, on je sam po sebi audiofil i veliki poznavalac zvuka.Naučio me je tajnama da kvalitet zvuka nije u samo u lepom izgledu zvučnika već u njihovoj izradi.

Od audio programa koje koristim kada slušam i snimam muziku su: windows media player classic, winamp 5.56, soundforge 9, fruty loop 9, nuendo. MEDIA PLAYER CLASSIC I WINAMP sam optimizovao tako da rade u mono opciji što se tiče reprodukcije zvuka. Samim tim je stereo sabijen u mix-mono verziju. Kada slusate muziku na ovim zvučnicima stičete utisak prirodnosti zvuka. Moj je lični savet da se izbegava slušanje muzike na kompjuterima koji imaju integrisane audio kartice. Najbolji kvalitet dobijate ako povezete CD player i pustite audio “WAVE” disk od 1411 kbps-a. Veliki pozdrav audiofilima širom sveta.

WordPress je nastao 2003. godine i za vrlo kratko vreme je postao alat broj jedan za blogovanje na svetu. Milioni blogova se pokreću putem ovog blogging CMS (Content managment system), i kako je ovaj alat open source jedna od njegovih glavnih karakteristika je da je besplatan. Za razliku od drugih CMS-ova, WordPress se specijalizovao za oblast blogovanja. Stotine programera u svetu rade na njegovom unapređenju i poboljšanju njegovih funkcija (dobra logistika). Sa takvom podrškom WordPress se svakako izdvaja iz mora drugih CMS-ova i svakako ističe svoju lidersku ulogu u svetu blogginga.

WordPress predstavlja kombinaciju PHP i MySQL-a (PHP je server side script jezik kojim se manipuliše sadrzajem na serveru a MySQL je baza podataka kojom upravaljate putem SQL komandi), koja se pokreće na APACHE serveru i kombinacija ove tri komponente je besplatna a veoma moćna (Normalno, tu je i dizajnerski sloj svega CSS/Graficki elementi). Korene nastanka WordPress-a treba tražiti u CMS-u koji mu je prethodio b2/cafelog sve do njegove metarmorfoze u WordPress 1.0 . Matt Mullenweg je 2002. godine počeo da koristi b2/cafelog kako objavio fotografije koje je uslikao na putu do Vašingtona, posle učestvovanja na National Fed Challenge takmičenju. On je modifikovao postojeći kod b2/cafelog-a za svoje potrebe. Nekoliko meseci posle razvoja b2 CMS-a je prestao sa razvojem. Matt kontaktira Mike Littlea i njih dvojica zajedno kreću sa stvaranjem WordPress-a a iz samog b2 CMS-a. Uskoro im se pridružuje i Michael Valdrighi originalni developer b2 CMS-a. U tom trenutku Mullenweg ima devetnaest godina i tada je bio brucoš na Univerzitetu u Hjustonu.

U maju mesecu 2004. godine glavni konkurent WordPress-a Movable Type je objavio da će promeniti cene za korišćenje svog proizvoda i to je okrenulo njegove korisnike da traže neko pogodnije rešenje, mnogi korisnici se tada okreću WordPress-u kao sjajnoj zameni i to je bila prekretnica u razvoju WordPress-a. Mullenweg sa svojim razvojnim timom objavljuje WordPress 1.5 verziju u februaru 2005. godine i te godine je imao 900,000 preuzimanja iz njihove baze.

Do danas, Mullenwegova firma Automattic koja je razvila i online servis za blogovanje WordPress.com, WordPress nastavlja da se dinamično razvija. Ono što ga izdvaja od ostalih CMS-ova je velika podrška od strane open source zajednice, velika moć modifikacije (postoji mnogo besplatnih pluginova koji proširuju funkcije osnovnog paketa WordPress-a), besplatan je i verovatno najbitniji elemenat cele priče je da je sam WordPress idealno rešenje za pisanje bloga. Jednostavnost installiranja samog CMS-a, zatim lako administriranje samog bloga, unošenje sadržaja, manipulisanje izgledom bloga(na internetu postoji veoma mnogo besplatnih ali i komercijalnih tema) sve to je jako privlačno za korisnike i kombinacija svih napred navedenih elemenata dovode do toga da se ljudi na kraju najčešće odlučuju za ovaj blog alat.

Konkretno, ja sam za vrlo kratko vreme pokrenuo blog i došao do finalnog izdanja bloga. Uz osnovni paket koristim trinaest pluginova i svi su besplatni , koristim veoma lepu temu koja je takođe besplatna, moj jedini izdatak u celoj priči je zakup domena, a mesto na serveru (hosting) koji koristim je dobra volja mog druga Nenada Ilića Ćilija koji se i sam bavi CMS-ovima (do duše on se kune u majku da je Joomla najbolji CMS i da ostali nisu vredni truda). Gotovo sve radnje u administratorskom delu sajta su automatizovane i sa par klikova mišem veoma elegantno upravljate WordPress-om. Ako se ikada budete odlučili da krenete sa blogovanjem, nemojte lutati u potrazi za super blog alatom, jednostavno odlučite se za najbolje rešenje a to je svakako WordPress.

Izvori: www.wikipedia.org

Ukoliko želite da prekratite vreme na internetu a da vam ne bude dosadno, slobodno to uradite igrajući neku od online igrica. Igre koje ću predstaviti u daljem delu jesu flash igrice logičkog tipa, najbolje u svojoj klasi, tako da vam neće biti dosadno igrajući ih i svakako će vam kvalitetno ispuniti vreme. Ovaj tekst se odnosi na prava remek dela flash dizajna u oblasti gaminga.

photo source : http://blocs.xtec.cat/primariaic/2008/04/09/un-joc-per-pensar/

Flash igra “Samorost” predstavlja pravo malo remek delo među flash dizajniranim igricama logičkog tipa (i pravi u uvod u Machinarium). Ova igra je napravljena od strane dizajnera Jakupa Dvorskog iz Češke 2003. godine i njegovog flash Amanita studija. Scenario igre je nadrealan i prestavlja kombinaciju organskih i tehnoloških koncepata (point&click avantura). Cilj igre je da kroz nekoliko logičkih nivoa sprečite da svemirski brod udari u vašu planetu. Igra se nalazi na adresi http://www.amanita-design.net/samorost-1/ i besplatna je za igranje a drugi deo Samorosta možete odigrati na adresi http://amanita-design.net/samorost-2/ ali na žalost samo prvo poglavlje igre a za ostatak morate platiti 5 $.

photo source: http://kotaku.com/363380/machinarium-from-the-makers-of-samorost

“Machinarium” predstavlja takođe igricu češkog Amanita flash studija. I ovde se radi o point&click avanturi nadrealnog scenarija(demo verzija se može odigrati online, za full verziju igre mora se platiti 20$). Vi ste robot koji je iz nepoznatih razloga izbačen iz Robograda i sada ste prinuđeni da se kroz nekoliko predivno dizajniranih nivoa vratite i utvrdite zašto ste izbačeni. Ova igra ne sadrži bilo kakvo objašnjenje tako da ćete biti prinuđeni da sami pronalazite način rešavanja različitih logičkih glavolomki. Igra je objavljena oktobra meseca 2009. godine, na njoj je radilo sedam programera i ukupan budžet za izradu ove igre iznosi 1000 $, ali to ne treba da vas zavara jer se radi o odlično koncipiranoj igri sa predivnom grafikom.

Ne bih hteo da ispadnem nepošten prema vama, izgleda da sam napravio jedan krupan previd. Naime, o igri Machinarium je pisano u Svetu Kompjutera 11/2009 godine. Ja sam se sa ovom igrom upoznao pre mesec dana (Machinarium preporuka by twitter.com @borislicina), a Samorost 1 sam igrao pre dve godine na preporuku Ivana Rekovića Rivera. Pustiću link i prema strani koja je delimično pisana na sajtu Sveta Kompjutera kako ne bih kojim slučajem došao na listu kradimamu.com. Moj tekst se dosta razlikuje od teksta objavljenog u Svetu Kompjutera i ove igre (Samorost 1, Machinarium demo online), sam odigrao na netu i to svoje iskustvo sam preneo u tekstu koji se pročitali. Propratne informacije sam preuzeo sa wikipedije.

Izvori: wikipedia.org/Samorost, wikipedia.org/machinarium, sk.rs/machinarium

Kako bi sjajna stvar bila kada bi Majdanpek bio pokriven besplatnim WIFI internetom. Takva vest bi svakako odjeknula pozitivno i naš grad bi postao jedan od svetlijih primera koji bi se navodio i citirao u zemlji Srbiji (bar u sferi IT tehnologija). Ne sećam se kada je neka pozitivna vest otišla iz ovog grada, obično su sve depresivne i grozne. U gradu koji se ne može podičiti baš sa mnogo pozitivnih stvari, smatram da bi uvođenje WIFI interneta pokrenulo lavinu pozitivnih dešavanja u sferi ekonomije, turizma , bezbednosti i svakako boljeg imidža samog grada.

Ideja o uvođenju WIFI interneta na teritoriji grada interneta nije nova. Ovakva opcija postoji u gradu ali ljudi koji su je sproveli naplaćuju tu uslugu (nisam siguran u isplatljivost tog posla). O ovoj ideji pričalo se na forumu sajta radio televizije Majdanpek i tu se cela ideja završila. Krstareći internetom došao sam do jednog pozitivnog primera. Besplatan WIFI internet postoji u gradu Rijeci u Hrvatskoj. Na ovoj strani možete pročitati intervju sa gradonačelnikom grada Rijeke, Vojkom Obersnelom, koji objašnjava kako je i zašto uveden besplatan WIFI. Gradonačelnik Rijeke takođe piše i blog na adresi www.vojko-obersnel..com, što samo govori da je čovek koji ima viziju jasne budućnosti i koji svakako shvata snagu i moć interneta i prednosti koje on pruža.

Grad Majdanpek je karakterističan po konfiguraciji terena. Zbijen je između brda, nije razuđen i svakako ta konfiguracija terena po kojoj se sam grad prostire omogućila bi da se sa vrlo malo WIFI hotspotova pokrije ceo grad. Neke od prednosti koje bi sam grad dobio od ovakvog vida pristupa internetu bile bi mogućnost da se ceo grad pokrije kamerama (video nadzor), putem kojeg bi se povećala bezbednost samih građana i svakako bi se zaštitila materijalna dobra i smanjila stopa kriminala. Uspostavila bi se bolja povezanost između građana i organa uprave. Ovakav vid povezivana na internet svakako bi veoma dobro uticao na razvoj turzma, svi ugostiteljski objekti u gradu bi bili pokriveni internetom tako da bi gosti isti mogli da koriste u njima. Svakako su ovo samo neke od mogućnosti i prednosti koje bi grad i cela opština imale od uvođenja besplatnog WIFI interneta za sve nas koji živimo u gradu.

U zadnjih desetak dana kiša pada neprestano, ni traga ni glasa od Sunca. Ovakvo vreme je kreiralo zombi atmosferu. Svi koje poznajem su prilično natmureni, usporeni, svi pričaju o popodnevnom spavanju. Hmm jednostavno oktobar i novembar mesec u Majdanpeku predstavljaju najdepresivniji deo godine. Pade mi na pamet da napišem jedan tekst o deset lakih (muzičkih) komada koji mi pomažu da prebrodim ovu trenutnu meteopatsku krizu:

1. Dust in the wind – Kansas, slušam je već danima u automobilu, odlična stvar;
2. Protiv sebe – Block Out, uvek se naježim kada čujem ovu stvar, odmah mi se ispred očiju zavrti jedan od najboljih spotova koji je snimljen na našim prostorima. Gitarista Nikola Vranjković je odradio divne gitarske pasaže;
3. Even Flow – Peal Jam, band je u ovom periodu bio zajeban. Eddie je početkom devedesetih bio oštar, ljut, gnevan… prava stvar da razbije ove tmurne dane;
4. Ohne dich – Rammstein, krenuli su već komentari kako Rammstein neće doći u Srbiju jer će se nešto isprečiti. Ne! Kategorički odbijam da poverujem u to, kategorički rasterujem tamne oblake koji se nadvijaju ovih dana. Mitski spot, legendarna stvar najveće evropske koncertne atrakcije;
5. Little Wing – Carlos Vamos tapping version, samo se treba prepustiti i uživati u ovoj gitarskoj verziji, jednostavno…savršeno;
6. Paradigm Shift – John Petrucci, Da li vas je nekad udario kamion, ili možda strujni udar od 10.000 V? Ako se pitate kakav je osećaj preslušajte ovu stvar u rano jutro kada se probudite, neće vam trebati umivanje i kafa da bi se razbudili(hmm ova varijanta budjenja se preporučuje samo u ekstremnim prilikama);
7. Woodoo Chile – Casey Jones version, pravi paljevinski guitar cover na youtube-u. Casey je iz Australije, studira gitaru i vatreni je fan osamdesetih i svih onih heavy metal gitarista koji su harali pretposlednjom decenijom prošlog veka. Uvek se vraćam ovom cover-u koji je odsvirao u kuhinji. Pozitiva.
8. Play for me 2 – Greg Howe’s guitar competition by Muris Varajić, Muris je gitarista iz Sarajeva. Ovo je njegov snimak takmičarske svirke. Ovde ima svega i svačega i narodnjaka, fusion gitare i ne znam čega još ali sve to je lepo ukalupljeno i super odsvirano. Jedne kišne večeri sam satima vrteo ovaj video i uživao u kvalitetnoj svirci.
9. Koska – Kazna za uši, Heh, mladost i neke stvari koje su obeležile istu. Ne pitajte me kako sam se ovoga setio.
10. Masovna sarana – Horror piknik, Spid metal je živ, odlična stvar da se razmrdaju kosti po ovakvom šugavom vremenu.

Ovo je moja lista deset “lakih” muzičkih komada za kišni novembar. Probrano je kako bi naš narod rekao “red slanine pa red mesa, pa red slanine”. Obrni okreni, nekako je lakše kada se sluša kvalitetan mjuz. U ostalom vama na raspolaganju stoji sekcija sa komentarima gde možete linkovati šta slušate ovih dana pa da tako malo prodiskutujemo i o vašim muzičkim afinitetima.

Slobodno se može reći da dolazi vreme promena u našim životima. Ja živim u malom gradu ali to ne znači da su moji pogledi na svet ograničeni. Za razliku od mojih sugrađana koji stvari gledaju prilično skučeno i koji na svaki način pokušavaju da igraju u životu na kartu ukalupljenosti i sputanosti predrasudama (Odakle ti novac za putovanja? Jeste, samo tebe čekaju tamo?), ja pokušavam da odem korak dalje i da me niko u mojim ciljevima i sanjarenjima ne sputava. Ponekad znam da budem surov i rigidan, ali takvim stavom dajem ljudima oko sebe dajem do znanja da sam rešen da svoje planove sprovedem u delo, ma koliko se to nekom ne sviđalo.

Priča se tiče aktuelnog ukidanja viznog režima za građane Republike Srbije. Otvaraju nam se granice drugih zemalja, a to svakako znači, sticanje novih iskustava, upoznavanje drugih kultura. “Nema više ponižavajućeg čekanja na vize”, kako je to pametno rekla moja drugarica blogerka Charolija. Otvaranjem granica avanture su na dohvat ruke, konačno nam se ukazala prilika da bez poniženja u redovima otkrijemo neke nove destinacije u svojim životima.

photo by gallery.egyptsons.com/img54333.htm

Couchsurfing je pojam koji je nastao sa kraja zadnje decenije prošloga veka a koji se tiče putovanja na različite destinacije po svetu i odsedanja kod ljudi koji svoje gostoprimstvo nude preko sajta www.couchesurfing.org. Ako putujete u neku stranu zemlju a želite besplatan smeštaj i pri tom da upoznate svog domaćina i grad u kome on živi, možete ga kontaktirati preko ovo sajta i zakazati vreme vašeg dolaska. Na strani koja se tiče Srbije proverio sam koliko ljudi iz naše zemlje ima afiniteta da bude domaćin gostima i ima nas ukupno 1753 iz gotovo svih krajeva zemlje. Da ne budemo crne ovce(mi majdanpečani) imamo čak i jednog našeg sugrađanina koji se ponudio kao domaćin.

Još jedna od varijanti za putnike namernike jesu hosteli. Hostel je vrsta smeštaja koji su nekoliko puta jeftiniji nego hotelski smeštaj. Mahom u hostelima možete videti bekpekerse, mlade ljude sa torbama i rančevima na ledjima koji putuju po svetu. Hosteli nude osnovni smeštaj koji je jednostavan ali to putnicima i nije toliko bitno koliko grad u kome se hostel nalazi koji putnici upoznaju, provode se i hostel služi samo da prenoće i već sutradan nastave dalje. Kao referentna adresa koja se sadrzi opširne informacije o hostelima jeste www.hostels.com. Evo cena koje figuriraju na sajtu npr. cena noćenja u Dublinu iznosi $ 9.36, London $ 8.56, Rome $ 12.17, Barcelona $ 6.24, Prague $ 6.62. Svakako se ne treba zaletati sa skupim aranžmanima već treba ići avanturistički, pri tom se unapred raspitati o hostelim države koju ćemo posetiti i iskoristiti mogućnosti istog.

Ovaj blog post sam napisao pod utiskom nedavno održane tweetokracije u Zagrebu koja je održana kao obuka za korporativno tvitovanje i iz razloga skorog ukidanja viza za građane Republike Srbije (ako nešto ne iskrsne 19. decembra) i konačnom otvaranju granica za sve nas željne putovanja u zemlje evropske unije. Značaj tvitovanja brzo dobija na značaju i ovaj tekst će nam pokazati kako se to kompanije na zapadu, koje se bave pružanjem usluga putovanja, koriste twiterom i kakva je situacija po istom pitanju kod nas na Balkanu.

Tviter i putovanja. Od kako je tviter postao mainstream, mnoge putničke kompanije su se ukapirale kolika je snaga tvitera i šta on zapravo predstavlja. Twiter po nekom uvreženom mišljenju predstavlja društvenu mrežu na kojoj se okupljaju geek-ovi koji se druže sa njima sličnima. Međutim, stanje je ustinu prilično drugačije. Twiter je brzo postao veoma moćan komunikacijski medij izbora između kompanija svih vrsta i njihovih mušterija.

Ništa drugačija situacija nije ni sa putničkom industrijom. Primer toga su avio kompanije Virgin America i British Airways i poznate kompanije koje nude krstarenja Carnival i Crystal Cruises koje koriste Twiter putem koga obaveštavaju svoje mušterije o npr. mogućem kašnjenju letova ili nekim bitnim informacijama za putnike.

Virgin America koristi Tviter drugačije nego druge kompanije, u sektoru putovanja ova kompanija ga koristi kako bi izgradila prisnost sa svojim putnicima. Virgin je rešio da Tviteru pristupi na originalan način. Shvatio je da se na drugo kraju Tvitera nalazi ljudsko biće i da se u današnjem svetu hladnih korporativnih politika i standardnih operativnih procedura kod korisnika usluga stvara utisak da je kompanijama stalo samo do njihovog novca.

Šta je Virgin uradio da bi podsetio korisnike svojih usluga da se iza zidova same kompanije nalaze ljudi koji se brinu da bude zabavno, da rade zajedno i kreiraju prijatna iskustva za korisnike Virgin usluga svakoga dana. Pre svega, Virgin ima interakciju sa ljudima preko Tvitera. Na koji način? Jednostavno, postoji stvarna person to person interakcija. Evo primera:

Virgin radi veoma aktivno na obaveštavanju svojih korisnika u vezi svih letova ove kompanije. Virgin nema suvoparnu interakciju sa svojim korisnicima, on se trudi da ta iskustva podeli sa svim korisnicima koji prate rad kompanije na Tviteru. Kompanija kroz tu interakciju pokušava da podigne stepen usluga na viši nivo. Takođe, jedna od zanimljivih akcija interakcije između Virgina i putnika te kompanije jesu fotografije. Na prvi pogled, čini se čudnim da se vidi mnogo fotografija u tvitovima kompanije. Ovo su fotografije putnika kompanije a ne same kompanije. Ove fotografije nisu radili marketinški fotografi koji bi svojim fotografijama psihološki delovali na korisnike usluga kompanije. Fotografije su različite, sa terminala i kapija na aerodromima, fotografija kroz prozor aviona prilikom leta, fotografija samog aviona. Ako se malo bolje razmisli, neko će napraviti fotografiju ispred monitora na kome se vidi let kompanije Virgin.. Kasnije će kompanija retvitovati fotografiju. To će svakako ostaviti utisak da da kompanija misli na svoje putnike.

Kompanije Virgin radi dosta predano na izgradnji svoje reputacije. Ona ovaj način može u realnom vremenu da reaguje na nastali problem ako se npr. neki od putnika požali na uslugu preko tvitera bilo gde u svetu. Na taj način se štetne posledice za kompaniju smanjuju za vrlo kratko vreme a putnici dobijaju na visini usluge.

Napred napisani tekst predstavlja prevod sa strane www.dirjournal.com, i prikazuje praktičan način upotrebe tvitera za interakciju zaposlenih i korisnika njihovih usluga (putnika). Koliko god se trudio da na tviteru pronađem sličan slučaj upotrebe tvitera u Srbiji nisam uspeo u tome. To je još jedan od pokazatelja da kaskamo za svetom. Moja je procena je da se stvari neće promeniti ni u skorije vreme. Retke su kompanije u Srbiji koje rade na promovisanju svog imidža a koji se tiče aktuelnog trenutka na webu i tehnologija koje on nosi.

Filmovi o apokaliptičnoj budućnosti uvek su izgledali nekako egzotično. Hteli mi to da priznamo ili ne apokaliptična budućnost nam nikada nije bila bliža, nadolazeća epidemija novog h1n1 gripa kuca već uveliko na vratima Srbije. Ovaj blog post započinjem naslovom jednog dobrog filma koji sam juče pogledao a koji baš govori o apokaliptičnoj budućnosti. Dr Robertu Nevilu jedinom preživelom njujorčaninu, imunom na virus koji je desetkovao ljudsku populaciju na zemlji. Od 6 milijardi ljudi, preživelo je deset posto populacije, od toga je 550 miliona mutiralo u izuzetno agresivne jedinke koje se hrane preostalim živim organizmima (pod pojmom “organizam” mislim na imune ljude, krupnu i sitnu divljač) na planeti. Dr Nevil pokušava da pronađe vakcinu protiv ove pošasti.

Uvek sam bio pristalica teorije zavere, gotovo sam uveren da je novi grip nastao veštačkim putem i da se nije slučajno oteo kontroli. Pokušaću da se u daljem delu teksta držim naučnih činjenica i da vam predočim šta nam valja činiti kako bi se pripremili za pošast koja nam preti. Koji su simptomi virusa kletog? Na sledećoj web strani je vrlo jasno navedeni mogući znaci oboljenja. O ignorisanju gripa možete pročitati na ovoj strani gde se jasno vidi šta se može desiti kada je sve preče nego zdravlje. Hteli mi to da priznamo ili ne, da li je virus veštački ili prirodan, da li je plasiran da bi se uzele pare, da li neko želi da nas zaplaši, svakako ne bi smo smeli da ga uzimamo zdravo za gotovo, ne treba mnogo pametovati, treba biti upoznat sa mogućim posledicama naših postupaka. Preporuke za prevenciju protiv novog gripa svakako mogu da preduprede da se isti proširi, a tako ćemo najbolje zaštiti ljude oko sebe. Telefoni dežurnih epidemiologa, koji vam kao i dr Nevil iz filma mogu pomoći savetom šta da radite kada virus kao mečka zaigra pred vašim vratima, svakako mogu biti jedna od pomoćnih alternativa.

Na kraju jedino vam preostaju tri alternative a na vama je da izaberete najbolju za sebe, prva humoristička, druga humorističko statistička začinjena teorijom zavere i na kraju vaša lična, koju ćete sami kreirati, jer istini za volju niko ne zna šta budućnost nosi.

Izvori www.novigrip.com, www.dedabor.com, www.dzejndou.com