Ove godine sam pohodio Expozim 2009. sajam skijaške sportske opreme. Prošle godine sam propustio isti, finansijski nisam stajao dobro, ali ove godine je valjalo pazariti nove skije. Skijanje je skup sport, a kako ja i moji drugari skijaši nemamo baš mnogo para, taktika je jednostavna, svake godine se pazari nešto novo od opreme i tako se podiže kvalitet iste. Staro i nekvalitetno se zamenjuje boljim. Kvalitet opreme se veoma brzo vidi na skijaškoj stazi. Moje stare skije su otišle u istoriju (prodao sam ih mom komšiji) i sada sam vlasnik novih Blizzardovih dasaka sa Markerovim vezovima(Blizzard Firebird XO 4).

Ove godine nas je bilo desetak na Expozimu. Packe i ja smo pazarili skije i naočare za skijanje, a Janosh, koji je izrazio želju da ide sa mnom na sajam (nije mu bilo teško da ponovo ide na sajam iako je samo dva dana pre toga posetio isti poslovno), je takođe pazario finu jaknicu koju može nositi kada je vreme shity. Prvo smo se prošetali sajmom u glavnoj hali i pogledali šta je to novo što se tiče skijaške opreme. Ove godine je imalo šta da se vidi. Pre svega turističke agencije su, čini mi se, bile veoma agilne u svojoj turističkoj ponudi s obzirom na ukidanje viza i mogućnost da se zapali i skija u nekoj drugoj zemlji. Pokupili smo brdo promo materijala koji smo kasnije pažljivo čitali i komentarisali. Cene za skijašku opremu i rekvizite su bile veoma neujednačene, od astornomskih iznosa do sasvim prihvatljivih. Na sredini hale jedan sajma bila je pozicionirana veštačka stena za penjanje, tako da smo neposredno pred polazak sa sajma gledali takmičenje juniora u slobodnom penjanju. Bože koliko su se ta deca namučila na onoj steni. Naporan je to sport.

U delu sajma na kome se prodaje polovna ski oprema ušli smo nakon obilaska glavno dela. Planirao sam da pazarim polovne skije ali svakako bolje nego ove koje sam imao. Uz malo sreće pazario sam nove skije Blizzard (par skija koje su proizvedene 2006. godine ali koje su bile ko zna gde sklonjene i nisu korišćene). Odmah su mi montirali i Marker vezove tako da sam jednim udarcem ubio dve muve.

Kasnije sam se prošetao ponovo kroz halu 1 i našao sam fine skijaške naočare. Skijaške naočare su veoma praktična stvar kada je vreme loše. Često se može desiti da pada sneg kada skijate. Ako tada nemate skijaške naočare, bukvalno je nemoguće skijati (sneg ulazi u oči). UV zračenje je veoma jako na skijaškim stazama tako da su naočare koje koristite veoma bitne kako bi zaštitili svoje oči od svih tih štetnih faktora. Nisam uzeo model koji ima dupla stakla tako da ću možda imati problem oko maglenja, ali sad šta je tu je, naočare su kupljene i to je to.

Na kraju dana smo svi zajedno otišli do Packeta i rezimirali taj dan. Pričali smo o budućim planovima, tako da je sada ostalo samo da se dogovorimo gde ćemo ići na skijanje. Kao najizglednija destinacija stoji nam Stara Planina, zatim Zaječar kao najbliža skijaška destinacija, i eventualno Kopaonik.

Svaki ozbiljan tviteraš će se pre ili kasnije pozabaviti statističkim podacima koji se tiču njegovog korišćenja twittera. Kako bi unapredili svoje tweetanje i došli do nekih smernica u daljem korišćenju ovog servisa svakako se treba okrenuti alatima koji će vam pomoći da tvitujete praktičnije i koncentrisanije ili da jednostavno imate neki uvid u to što radite. Predstaviću vam nekoliko alata koji vam sigurno mogu dati pravi uvid šta radite vi ali i vaši prijatelji na twitteru.

1. Tweet Stats – predstavlja grafički analizer onoga što radite na twitteru. Pre svega on će vam pokazati koliko twittova imate u prethodnom periodu, počev od meseci, dana, kada ste najaktivniji na twitteru preko dana. Osim toga možete videti sa kime imate najviše komunikacije i čije twittove najčešće retvitujete.
2. Mentionmap – alat koji vam omogućava da saznate sa kime imate najvise interakcije na twitteru. Pomoću njega možete saznati sa kime najviše komunicirate ali isto tako da saznate sa kime ostale osobe sa kojima imate kontakt komuniciraju i koje grupe na twitteru posećuju. Odličan alat za planiranje strategije i sprovođenje planova ako vodite korporativni nalog na twitteru.
3. Twitter Charts – evo još jednog odličnog alata za grafički prikaz vremena provedenog na twitteru i aktivnosti koje tamo imate. Možete imati odličan uvid vremena provedenog na twitteru u toku dana kao i dana u nedelji.
4. Twitter friends – Statistika koja se tiče generalnih informacija samog korisnika. Ovde možete videti kome ste se obraćali i ko vam se obraćao, koji je vaš rank na twitteru kroz upoređenje raznih parametara, presek stanja koliko linkova ostavljate na twitteru dnevno, koliko puta retvitujete tuđe tvitove itd.
5. Twitter counter – Još jedan zanimljiv statistički alat za twitter. Veoma pregledna statistika gde za par minuta saznajete veoma korisne informacije u vezi vašeg statusa na twitteru. Meni se najzamiljivijom učinila opcija gde možete uporediti svoj status sa statusom nekog svog prijatelja na twitteru i tako dobiti dragocene informacije prikazane kroz zanimljiv grafikon.

Grooveshark radio stanica mi je odista pomogla u pronalaženju muzike koju volim da slušam. Oduševilo me je činjenica koliko je ovaj radio lak za korišćenje. Na glavnoj strani može da se ukuca naziv izvođača neke muzike i na sledećoj stranici vam izbaci selektovanu, (uploadovanu) muziku. Možete da napravite vaš “User Account” na sličnom principu na kome rade Last.fm i My space.com, bukvalno da birate koju ćete pesmu od odabranog izvodjača da slušate. Isto tako i da kreirate sopstvene play liste. Još jedna pogodnost koja mi je zapala za oko je to da muzičari koji imaju sopstvene projekte mogu da prebace svoju muziku na ovaj radio, i da sarađuju sa ostalim izvođačima, a ujedno i daju svoju kritiku.

photo source: www.dhamlett.com

Slušajte muziku do mile volje jer Grooveshark nije još jedna “trial version” On-Line radio stanica što je jos jedan plus za nas internet korisnike u Srbiji. Ekipa iz grooveshark-a je izbacila i statističke podatke u vezi sa slusanošću, što radi na principu preslikane verzije “Google analitics”. Ova muzička zajednica je u stalnim pregovorima sa muzičkim izdavačima (licencama), od kojih potražuju muziku za free On-line reprodukciju. Po njihovim rečima pojedine velike izdavačke kuće im nisu dozvoljavale pristup i saradnju tako da se to u početku činilo dosta kontraproduktivnim. U poslednje vreme većinu pregovora su završavali sa uspehom, tako da do danas imaju ugovore sa oko 100 izdavača. Osnivači ovog Internet radio portala su Sam Tarantino i Josh Greenberg. Njima pomaze jos 40 saradnika prezentera, menadžera, web dizajnera, inženjera i ilustratora.

Mnogo se prašine podiglo oko filma “Casino Royal” te 2006. godine. 21. film o James Bondu, neustrašivom MI6 agentu na veliko platno nam je doneo Daniel Craiga, relativno nepoznatog australijskog glumca. Koliko je samo nezadovoljnih fanova bilo te godine izborom ovog glumca za ulogu Bonda govori i sajt www.danielcraigisnotbond.com i nekoliko anketa na društvenim mrežama. Posle svih tih Bondova dolazi mračni i beskompromisni Daniel Craig i čini se da se sama koncepcija filmova o najpopularnijem tajnom agentu menja u skladu sa prisutnim tendencijama koje danas postoje u svetu (brutalnost, nepoštovanje pravila). Iskren da budem i ja sam se priklonio većini fanova Bonda, smatrajući da bi idealna zamena Brosnanu bio britanski glumac Clive Owen.

photo source: www.impawards.com

“Casino Royal” je jedan od najboljih filmova o Bondu koje sam odgledao. Cela produkcijska mašinerija koja je imala bezgranično poverenje u novog Bonda i novozelandski režiser Martin Campbell (Goldeneye, Vertical Limit, The legend of Zorro) je odradio neverovatno dobar posao, beskompromisno je sproveo scenario “Casino Royal-a” u delo i dobili smo odličan film o James Bondu. Film je baziran na romanu “Casino Royal” iz 1953. godine Ian Flaminga. Brosnan je napunio pedeset godina i u period kada je trebao da se snimi novi Bond već je imao potpisane ugovore za snimanje tri filma. Jedan od producenata je imao spisak od 200 glumaca koji bi mogli da budu novi Bond. Kao dve ozbiljne Brosnanove rezerve razmišljalo se o Sam Worthington (1976) godine i Henry Cavill (1983), ali su producenti shvatili da se radi o prilično mladim ljudima, Bond je ipak zreo čovek pun iskustva. Kada je uloga ponuđena Craigu on ju je prvo odbio ali kada je pročitao scenario i kada je video da se sama koncepcija filmova o Bondu menja, Craig je shvatio da ovim scenariom može ostaviti jak trag u celoj franšizi. Kada je svetskoj javnosti objavljeno ime glumca koji će zameniti Brosnana, krenule su mnoge kampanje protiv Craiga, uvreženo je bilo pravilo da Bond mora biti crnokos, visok, harizmatičan i elegantan muškarac. The Daily Mirror se čak našalio jednom upadicom – My name is Bland, James Bland, snažno aludirajući na plavokosog australijskog glumca. Ipak Craig je odradio odličan posao i svakako je odigrao rolu svog života i doneo Bondu jednu novu dimenziju.

Ovo je jedan od retkih filmova koje sam u zadnih tri godine odgledao više od pet puta. Film je fino izbalansiran, prepun je akcije i tematski je sjajno podeljen tako da se radi o vanserijskom ostvarenju. Naslovna numera Casino Royala je dopala u ruke Davidu Arnoldu (Stargate, Independente day) koji je sa Chris Cornellom (Soundgarden, Audioslave) uradio uzbudljivu stvar “You know my name” .

Za kraj vam prenosim šta je Roger Moore izjavio kada je odgledao ovaj film: “Scenario prikazuje Bonda kao uznemirenog, problematičnog čoveka sa dosta mana. On je potpuno suprotan Bond nego onakav kakav sam ga ja predstavljao i glumio, i tačno je onakav kakvog ga je Flaming opisao u svojim knjigama – nemilosrdna mašina za ubijanje. To je Bond kakvog javnost traži”.

30.11.2009. u kasnim popodnevnim časovima se održala promocija ansambla neobičnog imena Misteria Carpatica koji je na trenutak razbio ustajalu kulturnu atmosferu majdanpečke stvarnosti. U Galeriji centra za kulturu opštine Majdanpek se te večeri skupilo oko 30-tak ljudi. Atmosfera je bila uobičajena za majdanpečka umetnička dešavanja, šteta što nije došlo više ljudi što je znak da ljudi ne pridaju previše pažnje kulturnim dešavanjima u gradu.

Na samoj promociji je pušten materijal sa RTS-ovog jutarnjeg programa gde su članovi ansamba gostovali. Projektovane su tri numere. Ovaj snimak sa javnog servisa je jedini video materijal koji oni poseduju. Nakon toga su deljeni promotivni audio diskovi albuma “Dacia Ripensis”. Ansambl izvodi tradicionalnu vlašku (balkansku) i evropsku muziku na originalan način. To je fuzija tradicionala sa rock, jazz i funk aranžmanima. Tako snimljene melodije tradicionalnoj muzici daju nov smisao. Bend je osnovan 2001. godine a ozbiljnije kreću sa radom 2008. godine. Ansambl čine Cristian Wagner (panova frula, frula, kaval, saksofon), Kristijan Đuđa (harmonika), Saša Risteski (bubanj), Miljan Đukić (gitara), Đorđe Tadić (udaraljke i klavijature), Alina Kožokar (vokal), Doru Ursu (cimbalo), Mile Paunović (truba), Vlada Stefanović (bass gitara).

Na žalost ansambl nema promotivne video materijale na nekom od internet servisa kao što je npr. youtube.com, last.fm, myspace.com itd. Promotivni koncert održaće se u subotu 05.12.2009. u 20:00 časova u velikoj sali Doma omladine Majdanpek.

Ima pravaca muzike koje u našoj zemlji, pogotovo u provinciji, ljudi slabo poznaju. Post/Rock kod nas je okarakterisan kao muzička mainstream pojava ali samo u većim centrima (Beograd,Novi Sad…). Postoje bendovi koji sviraju ovaj muzički pravac ali se za njih malo zna. Tržište je zatvoreno i bendovi slabo dolaze do afirmacije i uspeha.

Kanadski band “The Chronicles of Israfel” sviraju neku vrstu eksperimentalnog Post/Rocka. Pošto volim da pretražujem internet, i slušam razne radio stanice i Web site-ove, pronašao sam i njih sasvim slučajno, jer uglavnom imam preporuke mojih prijatelja koji poprilično poznaju rock scenu i na osnovu toga pravim selekciju. Ovaj band ima debi-album koji se zove “Starborn Tome I”. Idejni vođa benda Dominic Cifarelli je bivši gitarista grupe “Pulse Ultra” . Pesme su im u nekim delovima dosta melodične i pevljive dok u narednim momentima podsećaju na najčvršći progressive/neo metal. Koriste dosta semplera i synth zvukova što ja lično volim…

photo source: www.myspace.com/thechroniclesofisrafel

The Chronicles of Israfel imaju odlične ideje tako što se svaka pesma nastavlja u sledeću, imaju odlične prelaze iz harmoničnog raspoloženja u histerični rock. Volim kada se band odlično kanališe i kontroliše svoja raspoloženja. Album definitivno preporučujem mlađoj publici pošto ovaj bend tako i zvuči, totalno mladalački. Zanimljiv podatak je da basista ovog banda svira i u grupi pevača i gitariste grupe “Sistem Of A Down”. Definitivno je ovo bend koji ima šta da kaže i pošto je ovo debi album, moja ocena je 8.

Ponovo sam odgledao “Wayne’s World” (part 1, 1992). Kao kroz vremeplov sam se vratio u tamo neku, daleku, ’92. ili ’93. godinu kada sam na video rekorderu pogledao ovu sjajnu komediju. Behu to stvarno lepe godine, mladost, heavy zvuk, zezanje, sve je bilo neobavezno (haos je nastao nakon toga, sve je otišlo u majčinu i ostatak devedesetih obojio u sivilo). Wayne’s World sam odgledao juče popodne, očekivao sam da ću zaspati u prvih desetak minuta filma (znate ono, samleven sa posla+ručak= popodnevna dremka), a odgledao sam ga do kraja i smejao se kao lud na brašno. U jednom trenutku sam uskliknuo, hej, pa ovo je stvarno super, smejem se na fazone Waynea i Gartha! Ovo je stvarno odlična komedija koju nije pregazilo vreme.

Film nas vodi u malo predgrađe Chicaga, Wayne (Mike Myers) i Garth (Dana Carvey) svakog petka uveče, čisto iz fazona, sa svojim prijateljima vode sopstveni TV show “Wayne’s World”. Fazoni su im totalno otkačeni, teenagerski, rock, propagiraju dobru zabavu, imaju sjajan smisao za humor. Veoma su popularni u svom predgrađu među mladima. Jedan gramzivi tv producent se pojavljuje u celoj priči i trudi se na pokvaren način da eksploatiše njihovu emisiju (Rob Lowe) i da osvoji devojku Waynea. To unosi razdor izmđu Waynea i Gartha i dovodi do niza komičnih situacija do samog kraja filma. Štosovi u filmu su vrhunski, vanvremenski, nekoliko scena su urađene da kada ih pogledate nikada ih ne možete zaboraviti. Još jedna stvar, u filmu se provlači odličan soundtrack, preko Queen (Bohemian Rhapsody), Hendrixa (Foxy Lady, Fire, ), Ugly Kid Joe (Everything about you), Clapton (Loving your lovin), Chris Cornell (All night thing, Loud love), RHCP (Sicamikamico), Alex Cooper (Feed my Frankenstein), Cinderella (Hot and Bothered)…

Evo nekoliko scena iz filma:

Scena iz automobila (Bohemian Rhapsody, Queen), stavio sam ovaj spot boemske rapsodije sa scenama iz filma, nekako mi se to učinilo više cool…

Scena u kojoj Garth svira bubnjeve

Scena u kojoj se Garth mašta kako samopouzdano muva devojku koja mu se sviđa (Hendrix, Foxy Lady)

i na kraju, scena u kojoj Wayne i Garth upoznaju Alice Coopera

Sve u svemu, bilo je to stvarno urnebesno popodne.

Kalifornijski Death/Trash/Speed Metal sastav postoji još od davne 1982. godine. Četvorica momaka (Kerry King – gitara, Jeff Hanneman – gitara, Dave Lombardo – bubnjevi i Tom Araya – bass gitara i vokal) su rešili da naprave band koji ce svirati čvrsto, brzo, jako, glasno i beskompromisno. Rade demo snimke koji uspevaju da dođu do kompilacije Metal Massacre III i to im obezbedjuje ugovor sa diskografskom kućom Metal Blade. Za ovu etiketu izdaju dva antologijska albuma Show No Mercy 83. godine i Hell Awaits 85 godine. Super brzom i neverovatno preciznom svirkom veoma brzo pridobijaju Heavy Metal fanove željne žestokog zvuka. Produkcija je veoma “mutna” tako da se neki elementi svirke, kao npr. glas gube u do tada nezabeleženoj grmljavini.

photo source: devilsontheroad.blogspot.com

Karakteristican dubok zvuk gitara dobijali su maksimalnim opuštanjem žica i takvu “tehniku” sviranja sa spuštenim štimovima doveli su do savršenstva. Tekstovima dominiraju morbidne teme smrti, torture i satanizma. Sledeći album Reign in blood snimaju 1986. godine. 10 pesama staju na 28 minuta svirke, teško, glasno i nadasve brzo. Veliku popularnost stiče pesma Angel of death inspirisana nacističkim “likom i delom” dr Mengelea. Sledeći album South of Agression i Seasons in the Abyss postižu značajan komercijalni uspeh i ustoličuju bend na presto Heavy Metala. 1991. godine izlazi live album Decade of Agression. Moje upoznavanje sa bendom datira od 1993. godine i potpuno su me osvojili svojim sviranjem. Kada diskutujem o trash metalu sa bilo kim, Slayer je neizostavan. 2005. godine ova Heavy Trash atrakcija je nastupila na našem festivalu “Exit”. Ja na žalost, nisam išao da ih gledam. Zašto? Ne znam ni sam!!!

photo source: www.behindthehype.com

Ove 2009.godine Slayer ima potpuno novi studijski album”World painted blood”. To je još jedan brutalan album u nizu. Produkcijski je dosta bolji od prethodnog “Christ illusion”. Trudili su se da se čuje što prirodnije i čistije. Nastojali su da što manje digitalizuju zvuk kao što neki bandovi imaju običaj da urade. Album ima 11 pesama i svaka je priča za sebe, i po njihovom standardu pesme imaju trajanje od 3 do 4 minuta. Na prvo slušanje nisam bio oduševljen, ali ovaj album i nije za prvu loptu i pravo je malo osveženje u današnjem moru heavy bendova.

Slayer su izbacili u etar i kratkometražni film koji nosi naslov kao i pesma “Playing with dolls” sa novog albuma. Odlicna animacija i preporučujem da pogledate na Playing with dolls part I i Playing with dolls part II Ocena albuma: 9.

Pre izvesnog vremena sam razgovarao sa svoji kumom Radišom o mogućnostima seoskog turizma. Uvek se nekako dotaknemo tema koje su vezane za njegovo selo Gornjane nadomak Bora. Gotovo uvek mi Radiša iznese mnoštvo ideja šta bi se moglo uraditi po pitanju osmišljavanja sadržaja za animiranje gostiju. Njegove ideje su stvarno neverovatne, od pešačkih tura kroz netaknutu prirodu sela do organske hrane i neizostavne “Gornjanske oluje” rakije koju moj kum uvek ističe kao oznaku kvaliteta ali i brenda njegovog sela, stvarno originalan naziv za rakiju. Koliko bi jedan bloger mogao da uradi na brendiranju Majdanpek sa okolinom?

photo source: www.computerarts.co.uk

Cela ideja oko brendiranja Srbije nije ništa novo, svaka zemlja poseduje svoje turističke kapacitete, svoje proizvode koji su autentični i koji svakako predstavljaju nešto najbolje što se ima ponuditi. Pored toga unutar jedne zemlje postoje još i pod brendnovi, obeležja lokalnih sredina, regija ili gradova. Na blog postu “Da li Srbija ima klempave uši” Peđe Milićevića se rodila ideja o brendiranju Srbije od strane blogera. Na ovoj strani se trenutno vodi živa diskusija šta se sve može uraditi kako bi se popravio imidž Srbije u svetu i kako blogeri mogu da pomognu o tome. Ideja se sastoji u tome da svako predstavi svoj kraj i da se ti blog postovi koji se budu pisali prezentuju na jednom web sajtu i koliko vidim ima dosta zainteresovanih blogera i ljudi koji bi pomogli na drugi način da se ista ideja sprovede u delo. Osim pisanja na samom sajtu, postoje predlozi da se blogeri, twitteraši i svi oni koji bi na neki način mogli da pomognu u sprovođenju ove ideje u delo, okupljaju sporadično na različitim lokacijama u Srbiji i samim tim kasnije napišu tekstove koji će biti objavljeni na sajtu.

Ako ideja zaživi, a koliko vidim samo je pitanje dana kada će se ista sprovesti u delo moja uloga će biti da predstavim Majdanpek, njegovu okolinu u sferi turizma a iz ugla mene kao blogera. Kao jedini aktivni bloger iz grada Majdanpeka (dobro tu je i Marko ali on je više vezan za muzičke recenzije i muzička događanja i naravno pomoći će i on koliko može), potrudiću se da predstavim naš kraj kako dolikuje. Kako se granice otvaraju i kako smo svesni činjenice da nema mnogo vajde od naše privrede, dinosaurusi socijalizma kakav je i rudnik bakra Majdanpek, zlatara Majdanpek ili možda fabrika bakarnih cevi Majdanpek se nalaze na kolenima, treba se okretati turizmu i ovo će biti jedna sjajna prilika da se piše o turističkim kapacitetima našeg kraja. Svakako kao bloger pokušaću da na jedan originalan, zanimljiv i upečatljiv način predstavim sve ono što stranom turisti može da bude zanimljivo.

Želite li da čujete dobar Fusion-Metal? Muzička industrija je danas otišla daleko. Mnogi bandovi se trude da izbiju na površinu scene svirajući metal muziku u raznim pod-zanrovima. Pošto je termin ‘Fusion” poznat kao termin spajanja više elemenata u jedno, isti se odnosi na muziku i sve oko nje. Naišao sam sasvim slučajno na band koji se zove “Animals as Leaders” . Oduševila me je muzika koju ovaj band svira i koliko su u stanju da odu daleko sa muzičkim idejama. Ranijih godina, kada smo bili klinci, mi koji volimo malo tvrđi zvuk smo slušali “Metallica, Megadeth, Slayer, Black Sabbath”….i znalo se da je to vrhunac metala. Danas je slika potpuno drugačija, i vremena se menjaju.

photo source: www.last.fm

Da bi ste razumeli band kao što je “Animals as Leaders” morate imati određeno muzičko predznanje i preporučljivo je da ste naslušani muzike. Ovaj band svira virtuozni Metal-Fusion-Jazz sa uplivima synth zvukova i layer-a. Pošto je ovo instrumental band, glavnu iskru vodi gitarista banda Tosin Abasi . Čovek svira sedmožičanu i osmožičanu gitaru marke “Ibanez”. Neverovatno je to šta sve izvodi na ovom instrumentu. U jednom trenutku podseća na najtvrđi metal band, dok u sledećem momentu na čuvenog Steve Vai-a, pa malo upliva Yngwie Mallmsteena i John Petrucci-a. Ima tu i uticaja Jazz gitariste Pat Matheny-a. Na albumu se čuje pomalo zvuk Death-Fusion banda “Cynic”, ali je sve to dobro upakovano i imate utisak da je bend poprilično originalan. Na albumu ima 12 pesama i svaka je dosta različita od prethodne. Pored Tosin Abasi-a u ovom bandu sviraju još i: Javier Reyes, Chebon Littlefield i Navene Koperweis. Ovaj band preporučujem Fusion Jazz i Progressive Metal sladokuscima. Ocena 8.