Jedna od najzaraznijih igara za Iphone jeste Paper Toss. Ova igra je jednostavna i igrač se prima na prvu loptu odn. smotuljak kancelarijskog papira. Koncept igre je veoma jednostavan. Nalazite se na poslu i potrebno je da ubacite smotuljak papira u kantu koja je udaljena od vas, a pri tom vam smeta ventilator koji različitim intezitetom duva između vas i korpe za smeće. Postoji brojač uspešnih pokušaja i cilj je ubaciti što više papira u kantu. Postoje pet različitih nivoa igre a svaki je zahtevniji iz razloga što je kanta iz nivoa u nivo sve više udaljenija.

photo: http://www.next-gen.biz

Ova igra je apsolutni hit među mojom rodbinom, drugarima i poznanicima koji se late mog Iphone. Koncept je veoma jednostavan i zarazan. Niko joj nije odoleo i uvek joj se svi rado vraćaju. Igra je inače besplatna i može se skinuti preko AppleStore-a. Ova igra je doživela i nastavak Paper Toss World Tour koji ja iskreno nisam probao ali svakako hoću (ipak je monotono iznova igrati iste nivoe). Igra je portovana i za Android platformu.

Pre otprilike godinu i po dana kupio sam Iphone 3G. Privukao me neobičan koncept upravljanja i iz razloga što sam do kupovine ovog telefona nisam koristio nijedan smarthphone. Moj zadnji telefon je bila Nokia N95 i bio sam prilično zadovoljan njime ali kako to već biva u životu, kupio sam Iphone i promene koje su se desile bile su neminovne. Iphone je stvarno dobar telefon i za veoma kratko vreme mi se uvukao pod kožu, prosto sam se zaljubio u dizajn, upravljački interfejs i u aplikacije koje koristi. Iphone je telefon pravljen za internet, prosto uživate dok ste na društvenim mrežama koristeći ovaj telefon. Gotovo svakog dana otkrijem neku novu aplikaciju koja me oduševi. Ima tu svega, od stvarno odlične GPS navigacije IGo, preko sjajnih aplikacija za društvene mreže, beskorisnih aplikacija za zezanje do stvarno odličnih igara.

Kako na blogu imam i kategoriju koja se tiče mobile software-a a ja sam se u prethodnom periodu jako ulenjio što se tiče pisanja, rešio sam da pišem malo o aplikativnom softweru vezanom za Iphone i da na taj način oživim malo ovu kategoriju na blogu.

photo: appchronicles.com

Za danas sam vam pripremio mali review igre Angry Birds. Reč je o veoma zaraznoj igrici koju je stvorio finski Rovio Mobile studio. Ova igra je nastala u decembru 2009. godine i do sada je prodata na AppleStore-u u preko 12 miliona kopija. Prvo je napravljena za Iphone ali se kasnije pojavila verzija i za Android telefone. Kako se igra pokazala kao veoma zaraznom, zaživele su verzije za pc računare i igračke konzole.

Koncept igre je prilično zanimljiv i prosto vas vuče da nastavljate da je igrate iz nivoa u nivo. U ulozi ste besnih, razljućenih ptica koje ispaljujete iz praćke i oslobađate svoje pernate rođake iz kaveza u koje su smešteni. Igru karakteriše sjajna grafika a da igra ne bi bila dosadna programeri su se potrudili da uvode stalna poboljšanja koja su vam dostupna kako vi napredujete kroz igru. U pitanju su različite vrste ptica koje poseduju različite moći, eksplozivno dejstvo, brzinu, probojnost itd. Poteškoće će vam stvarati drvene kutije, daske, kameni blokovi koji sakrivaju kaveze sa vašim drugarima. Grafika je toliko bogato urađena da ne postoji razlika između igre na Iphone-u i PC-a. Programeri su odradili odličan posao pa je ova igra ostvarila odličan uspeh na Apple Store-u prošle godine.

U moru neinventivnih holivudskih blockbustera pojavi se s vremena na vreme i poneki film koji vas prosto oduva dobrom pričom. Čini mi se da se ljudska percepcija zasitila svih tih matrix spec. efekata, fantastičnih eksplozija i koječega još. Inteligentni gledalac žudi da ga zagolica dobra priča i da reditelj i glumci to verno prenesu na veliko platno (ili monitor vašeg kompjutera).

Limitless mi se činio kao dosadan film koji ću početi da gledam a koji će posle petnaestak minuta završiti u recycle binu mog računara. Hm, dobra priča me je odmah privukla i ceo film sam odgledao u jednom dahu. Nije mi smetala ni činjenica da je kopija bila loša, jednostavno film me je vozio celo vreme gledanja.

Ovaj tehno triler započinje opisom života Eddia Morre, propalog pisca čiji život puca po šavovima i koji pokušava da napiše roman koji će mu doneti gomilu novca i potvrditi ga kao pisca. Međutim, ma koliko se trudio da to uradi jednostavno osuđen je na neuspeh. Inspiracija ne dolazi, deadline se približava, ostavlja ga devojka a Eddie pomišlja da se vrati starim porocima(droga, alkohol). Jedan slučajan susret na ulici sa starim drugarom dilerom Vernonom će mu promeniti život iz korena. Vernon mu nudi uzorak eksperimentalnog novog leka NZT-48 uz obrazloženje da će sa njim uspeti da sredi svoje trenutno stanje. Eddie je prilično skeptičan i jedva čeka da se otkači od Vernona znajući kuda će ga to odvesti ako obnovi prijateljstvo sa njim. Ipak, računajući da ne može ništa da izgubi on guta tabletu i posle pola minuta događa se neverovatna metamorfoza u njegovom mozgu. Svi podaci koji su se svesno i nesvesno skladištili u njegovom mozgu sada su mu dostupni. U trenutku je svo znanje koje je upijao od svog rođenja ima na dohvat ruke, sortirano i hronološki poređano. Eddie posle dugog vremena tačno zna šta radi, lek povećava njegovu inteligenciju i fokusiranost. Te noći on je napisao pola romana koji se graniči sa genijalnošću. Kada ga je popustilo dejstvo leka on shvata moć tablete koju je konzumirao i odlazi kod Vernona po još. Zatiče Vernona ubijenog u svom stanu ali uspeva da pronađe kesu punu NZT-48, nešto para i notes pun imena. Odavde film dobija pravi zalet i zaplet pa vam preporučujem da ga odgledate.

U filmu Eddia Morru maestralno glumi Bradley Cooper (glumac koji ovim filmom ulazi na velika vrata Holivuda i o kome će tek čuti u naredim godinama) i od epizodista svakako pažnju zavređuje stari dobri Robert De Niro. Ako ste tražili dobar akcioni triler u zadnje vreme evo filma koji morate pogledati, a gleda se u jednom dahu.

Prelazak na Firefox 4 browser mi je p0novo pretumbao surfovanje netom. Ranije sam za postovanje zanimljivih strana na twitter koristio firefoxov dodatak Twitbin koji je bio prilicno nezgrapan ali sam se nekako navikao na njega. Nisam trošio vremena i živaca da potražim neki bolji način da postujem zanimljive strane na twitter. Prelazak na zadnju verziju FF browsera doneo mi je muku iz razloga što je Twitbin dodatak bio nekompatibilan za upotrebu sa verzijom 4.

Hm, nije preostalo ništa drugo nego da odem na oficijelnu stranu Mozille i da potražim neki od dodataka koji bi mi omogućio da lako i jednostavno postujem zanimljive strane na twitter. Moja očekivanja su išla u tom smeru da ću verovatno pronaći neki od plugina koji skraćuje url adrese koje ću zatim copy-paste-vati direktno na twitter. Međutim, na moje prijatno iznenađenje pronašao sam ovu odličnu ekstenziju koja je rešila moj problem.

Radi se o dodatku TwitThat koji vam omogućava da kada izbacite meni desnim klikom miša dobijete i opciju Twit That kojom da postujete web stranu na kojoj se nalazite direktno na twitter. Potrebno je samo da se u aplikaciju ubacite svoje login podatke i omogućite njeno korišćenje.

Kreiranje grupa na Facebook-u u zadnje vreme dobija na intezitetu. Pored gomile glupih i nebuloznih grupa koje se svakog dana pojave na ovoj društvenoj mreži pre određenog vremena osvanula je grupa koja mi je privukla pažnju. Grupa “Bilo jednom u Majdanpeku – Postavite ovde svoje stare fotografije” predstavlja uspešan vid prisećanja građana Majdanpeka na neka stara vremena, na ljude, grad i sve ono čega više nema a ostalo je u sećanju. Juče sam više od sat vremena gledao stare slike Majdanpeka i ljudi u njemu i uživao u jednom novom iskustvu. Pravo je uživanje gledati kako se razvijao grad, kako su živeli ljudi, kako naši sugrađani koje poznajemo danas kao penzionere izgledaju na tim slikama pre više desetina godina. Nadam se da će ova grupa trajati dugo i da će dosta ljudi dati svoj doprinos stavljajući svoje fotografije. Autor grupe je Slaviša Jeremić i za njegovu ideju imam samo reči hvale. Nekad je potrebno tako malo da bi se ljudi animirali i da se svi osećamo lepo. Slave svaka čast.

Ovaj pravi vremeplov možete pogleda ti na sledecoj adresi Bilo jednom u Majdanpeku

Prvi blog post u ovoj 2011. godini bi mogao biti i najznačajniji. Rešio sam da govorim o intelektualnom kapacitetu. Ova vrsta kapaciteta je prilično devastirana kategorija u mom gradu. Ja živim u Majdanpeku, gradu koji se gasi i koji očigledno ima nedostatak ove vrste kapaciteta. Intelektualni kapacitet može da menja stvari na bolje, da pronalazi nove ideje i najbitnija njegova odlika je da gura ljude napred ka novim rešenjima.

Izvor: http://www.mindcontrol.se

Majdanpek definitvo nema više snage da zadrži intelektualni kapacitet u svojim rukama. Kvalitetni ljudi su već odavno otišli, mladi koji tek razvijaju ovu vrstu kapaciteta će otići i samo su retki primeri ljudi sa ovakvim kapacitetom među nama koji smo ostali a koji bljesnu s vremena na vreme. Jednostavno glib svakodnevnice i borbe za život su doneli depresivno ponašanje i negiranje pozitivnih ideja tako da mnoštvo guši dobre ideje pojedinaca, ruinira njihovu realizaciju i stvari gura unazad. Evo baš danas sam slušao jadikovke nekoliko drugara “kako su stvari stajale nekad, kako je bilo bolje” i “kako je to u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj”. Rešio sam da prekinem tu raspravu i upitao sam ih: “Ljudi ajde da se ostavimo prošlosti. Šta možemo da uradimo da promenimo stvari na bolje?” Na moje jednostavno pitanje niko nije imao odgovor???

Nesumnjiva je činjenica da intelektualni kapacitet traži pozitivan stav i mnogo rada. Bez pozitivnog gledanja na stvari nema sigurne realizacije. Takođe, priprema ideja koje proizilaze iz intelektualnog kapaciteta i njihovo ostvarenje traže studiozan pristup i teško dostupne resurse kako bi se došlo do zacrtanog cilja. To je sve teže kada živite u maloj sredini koja predstavlja malu zatvorenu zajednicu, nepoverljivu prema novim idejama i prilično skeptična prema realizacijama koje nesumljivo donose nešto dobro. Ponekad se osvrnem oko sebe i zapitam se koliko je to ljudi spremno da se žrtvuje da se stvari promene na bolje, koliko je nas spremno da žrtvuje svoje vreme, energiju, materijalna sredstva i okrene stvari u pravom smeru?

Intelektualni kapacitet ne poseduju svi pojedinci. Iako je redak ipak se da pronaći. Pojedinac koji poseduje ovu vrstu kapaciteta ima mogućnost da podstakne šire grupe ljudi da deluju u pravom smeru. Ako su stvari nejasne a potrebno je rešiti određene vrste problema koji se javljaju prilikom određivanja zacrtanog cilja, potrebno je ovakvim ljudima ostaviti odrešene ruke, pružiti im nesebičnu pomoć i pratiti ih sve do potpune realizacije. Ako se i primeti negativna pojava negiranja ostvarenja cilja od strane drugih grupa ili pojedinaca nosioci intelektualnog kapaciteta ne trebaju klonuti i moraju se žrtvovati zarad opšteg interesa i ispuniti zacrtani cilj. Ostvarenje cilja i njegove posledice otvoriće nove puteve za pozitivne akcije i šira zajednica će dobiti potvrdu da se stvari ipak mogu promeniti na bolje.

Ako je polovinom prošlog veka Che Guevarra protresao svet svojom revolucijom, Julian Assange je to uradio ovih dana. Najtraženiji begunac je svojim sajtom http://wikileaks.nl ozbiljno nagazio US administraciju i izneo u javnost ono što svi znamo samo što smo sada dobili potvrdu o prljavom vešu američke diplomatije. Sramna hajka koja se vodi protiv ovog čoveka ovih dana me je navela da napišem ovaj tekst podrške. Čovek koji se nije libio da tajne diplomastke prepiske US i njenih saveznika objavi na svom sajtu i tako dobro razdrma svet. Prljav politički veš o kome čitamo ovih dana će trajno promeniti svet. Mogu slobodno da kažem da je Julian Assange heroj naših dana.

Optužba da je Juilan počinio silovanje u Švedskoj dovela je do toga da se nađe na crvenoj poternici Interpola. Kako je samo providan potez amerikanaca da ovog čoveka strpaju iza rešetaka. Assange se krije negde u Evropi i strahuje za svoj život. Zvaničan sajt http://wikileaks.org/ je ugašen, ali zato nije izgubio podršku u celom svetu, pa tamo na ovoj strani možete pristupiti mirror linkovima na različite servere u svetu koji trenutno hostuju ovaj dragoceni sajt http://wikimirrors.piratskapartija.com/.

Kao poslednja sramna delatnost prema podršci za sam sajt je potez PayPal da privremeno zamrzne račun na kome se uplaćuju novčane donacije u svrhu podrške wikileaks-a iz razloga što sajt „ohrabruje i promoviše ilegalne aktivnosti” Ovo će svakako navući gnev svih onih koji pružaju podršku Assangeu i njegovom sajtu. Amazon je to uradio pre nedelju dana, skinuo je sadržaj sajta sa svojih servera i tako mu uskratio vidljivost na netu. Ipak sajt je vidljiv iz više zemalja, s ponosom mogu da kažem i iz Srbije na adresi http://www.wikileaks.iz.rs/.

Julian Assange je pokrenuo lavinu koja se sada ne da zaustaviti. Podrška mu raste iz dana u dana i biće prilično zanimljivo gledati razvoj situacije akcija koje se vode protiv wikileaksa i njegovog autora. Želim Julianu mnogo sreće i nadam se da će sačuvati svoju glavu na ramenima. Američka diplomatija je prilično uzdrmana prljavim vešom koji se sada razvlači planetom. Sada se stvari ne mogu zataškati a kao i uvek Ameri će i ovaj put silom probati da reše problem. S toga palac dole za američku diplomatiju.

Pre godinu dana sam napisao blog post o deset pesama koje su se našle na mojoj play listi za kišni novembar http://dezareo.com/2009/11/12/deset-lakih-komada-za-kisni-novembar/ . Ponesen lošim vremenom, kišom koja je padala danima i maglom koja je samo upotpunjavala celu depresivnu sliku napisao sam nešto o muzici koju sam tada slušao.

Ove godine je novembar izgledao blistavo, sunčano i sada se vrti neka malo različitija muzika u mom playeru. Pa da krenemo:

1. Open Your Eyes – Guano Apes – Već miriše na sneg, a gde je sneg tu je i skijanje. Ova stvar se iz godine u godinu provlači na playlisti koju pravim kada idem na skijanje. Osecaj kada se krene sa vrha staze uz Open Your Eyes se ne može opisati rečima.

2. Breathe – Swollen Members feat. Nelly Furtado – Evo i druge stvari koja ne zaobilazi moju ski play listu. Skijanje sa ovom pesmom su udari adrenalina u talasima. Uz ovu stvar izvlačim maksimum iz sebe na skijanju.

3. Wasted Years – Iron Maiden – Metalac sam bio i ostao, uvek i na svakom mestu, pa i na skijanju. Dobra stvar za zagrejavanje, pred polazak na skijanje.

4. Muzica de Paz – Papashanty – Evo benda koji dolazi iz Venecuele i svira odličan reggae. Prvi put sam ih čuo u jednom filmu o freeclimbingu i odmah sam pogledao soundtrack filma kako bih pronasao ovu stvar. Ima stvari koje ulaze u uvo na prvo slušanje, ova je takva.

5. Uspavanka za Radmilu M – Goran Bregović – Genijalna stvar najvećeg kompilatora bivše SFRJ. Moram mu skinuti kapu za ovu stvar. Volim da je slušam uveče, smiruje me.

6. 18 and Life – Skid Row – Veliki band, razbijali su svojevremeno. Ovu stvar sam prethodnih par meseci baš eksploatisao i širio na facebook-u. Ljudi su sjajno reagovali, lajkovali je i komentarisali. Evo live verzije sa početka devedesetih kada je band bio na vrhuncu slave.

7. Thundertruck – Igor Presnyakov – Sjajni rus koji razbija na akustičnoj gitari. Bukvalno mu nije potrebno pojačanje u vidu bass, ritam gitare, bubnja ili klavijature. Čovek sve sam svira i to sjajno zvuči. Na youtube mozete poslusati najveće muzičke hitove u njegovoj izvedbi.

8. Wind Cries Mary – John Mayer – Hendrix se uvek provuče kroz moje liste. Ovog puta sjajnu stvar izvodi John Mayer, možda najbolji mladi blues gitarista na svetu.

9. Mramor, kamen i željezo – Roboti – Moja bratanica Kaća i ja mnogo volimo ovu pesmu. Vrteli smo je ovog leta mnogo puta i pevali je zajedno. Kaća je ovu pesmu stavila svoj telefon i stalno je sluša. Sjajna stvar.

10. Oj livado rosna travo – Dobrivoje Topalović – Šta reći, ko je gledao sinoćnu epizodu serije “Moj rođak sa sela” i genijalnog Dragana Jovanovića kako peva ovu pesmu taj zna o čemu pričam. Ova pesma je “kao da zemlja plače”.

Eto to je deset lakih komada za sunčani novembar 2010. godine. Nadam se da će sa vama koji čitate ove redove svideti bar jedna stvar sa liste. I da ne zaboravim, srećan vam 29. novembar drugarice i drugovi.

Nesreća ne bira ni vreme ni mesto da nas zadesi. Takav je bio i zemljotres koji je zadesio grad Kraljevo i okolinu. Tog trećeg novembra u dva sata po ponoći svi smo osetili podrhtavanje tla i nikom nije bilo prijatno. Kreće drmanje i onda dolazi onaj neprijatni trenutak kada moliš Boga da se isto umiri. Samo mogu da zamislim kako je ljudima u Kraljevu bilo strašno. Gledali su kako im pucaju zidovi, ruše se plafoni, razbija nameštaj po sobama. Sve što smo do sada gledali na televiziji ne može da opiše razmere štete koja je pogodila Kraljevo i okolinu.

Blogeri i korisnici društvenih mreža u Srbiji su iz tog razloga pokrenuli građansku inicijativu saGLASNI. Osnovna ideja, odnosno, građanska saGLASNOST zajednice je da utičemo na donosioce odluka u jedinicama lokalne samouprave da 50% planiranog budžeta za proslavu Nove godine odvoje za postradale u Kraljevu. Do duše, ne mogu da tvrdim da Majdanpek ima spektakularne dočeke novih godina, ali svakako se određena suma novca može izdvojiti za pomoć Kraljevu.

Ako ste saglasni sa akcijom možete pomoći na jedan od sledećih načina:

1. potvrdite nam svoju saGLASNOST pisamcetom na adresu saglasnost@saglasni.rs. Dostavite kontakt podatke i svoj logo.

2. obavesite svoje partnerske i kišobran organizacije o inicijativi

3. obavestite o inicijativi članove gradskih veća sa kojima ste u kontaktu

4. pustite svojoj mailing listi info o inicijativi

5. pratite nas na Facebooku, Twitteru (uz #saglasnost, #saglasni), na našem sajtu.

6. raspričajte o akciji.

Ovo je najmanje što možemo da uradimo kao pomoć Kraljevu. Široka građanska inicijativa je potrebna kako bi se prikupilo što više para za pomoć i kako bi se iskoristilo ovo lepo novembarsko vreme i pružena pomoć bila efikasnija. Zaboravite bar na trenutak na chatovanje na Face-u sa ekipom, glupe igrice i učlanjivanje u infatilne grupe tipa “Svi mi koji….” i svojim gestom koji će vam oduzeti par minuta pružite podršku ovoj širokoj akciji.

Istok Pavlović je pokrenuo zanimljivu viralnu kampanju u vezi termina najveći car. Ideja je da kada se ukuca pojam najveći car na tražilici Google, kao prvi rezultat izađe sajt www.zorandjindjić.org.

Ova akcija će okupiti mahom blogersku populaciju u Srbiji i pokušaće da animira mlade ljude koji koriste društvene mreže da share-ruju ovaj Istokov tekst mrežom. Zoran je bio čovek od vizije i pokretao je ljude da razmišljaju u pozitivnom smeru pa je Istok Pavlović na ovaj način pokrenuo viralnu kampanju kako bi odao počast Đinđiću.

Istok Pavlović je napisao tekst na svom blogu u vezi ove akcije. Prema njegovim proračunima, za otprilike nedelju dana bi kada ukucate pojam najveći car u tražilicu Google izašao na prvom mestu sajt www.zorandjindjic.org. Prilično zanimljiv koncept viralne kampanje u koju ne sumnjam da će dati sjajne rezultate.